Тегелтија: Рецепт успјешне и пропале државе - све што су Фламанци у Белгији схватили, а Бошњаци у БиХ нису
Колумну преносимо у цијелости:
БиХ је просто речено не само бескорисна, она је терет својим грађанима.
Државе постоје због људи који у њој живе а не људи због државе, то је основни постулат државе као облика организованог живљења људи.
Многе су државе настале након унутрашњег конфликата и ратова али су оне које су опстале након таквих сукоба то успјеле тако што су успјеле да се наметну као потребне и корисне својим народима и грађанима а не само да се наметну да би постојале, саме ради себи да саме себи буду циљ.
Узмимо нпр Белгију или Швајцарску државе чији народи чак не говоре истим језицима и чији се градјани када говоре својим матерњим језиком (Швајцарска -њемачким италијанским и француским а Белгија - Валонскими Фламанским) међусобно уопште не разумију. Обе државе настале су након крвавих сукоба и ратова компромисима.
Грађани тих држава имају пуно тога мање заједничког од народа у БиХ, али за разлику од БиХ, Швајцарска и Белгија као државе су успјеле прије свега да артикулишу смисао заједничког живљења, да државу учине корисном свим својим грађанима једнако уз истовремено избјегавање медјусобног поништавања различитости.
Успјеле су да надвладају чак и тако очигледне различитости као што је језичка баријера, химне су им тројезочне у Швајцарској и двојезичне у Белгији.
Поставља се у питање како су те земље то успјеле у много тежим околностима и уз много веће различитости него што су у БиХ.
Успјеле су тако што нису форсирале један народ, један језик, једну политику, једну перцепцију државе него управо супротно схватиле су да је једини начин њиховог дугорочног опстанка политички консензус и ненаметање једног као исправног.
Схватили су да држава ако жели да постоји као једна она мора једнако да уважава ставове свих, схватили су да сваки покушај "већинске мајоризације" и "политичке преваре" нужно води у пропаст државе и то једноставно нису радили нити раде.
Белгији чак није проблем чак и да имају два предсједника Уставног суда (једног Валинца и једног Фламанца) и да им састав судија тог суда буде етнички подијељен на једнак број Фламанаца и Валонаца као и горњи дом парламента (иако су 60 одсто ставника Белгије Фламанци а 31 одсто Валонци).
Оно што су схватили је да ако желе да буду једна држава једнако морају уважавати шта мисле 31 одсто Валонаца као и 60 одсто Фламанаца, и да оних 60 одсто Фламанаца нигдје не смије да претеже и својата државу као само своју.
Схватили су да морају да занемаре да их има више од Валонаца и да то никад не смију не само искориштавати као аргумент у политици, него се то нигдје не смије осјетити у процесу одлучивања, у државној управи, у унутрашњој и спољној политици.
Схватили су да Белгију као државу ни на који начин не смију својатати и Валонцима наметати своје визије те државе, него да заједно са Валонцима морају пронаћи неку заједничку визију и онда њу заједнички гурати, без пбзира што би они (Фламанци) да су сами то можда другачије.
Све оно што су нпр у Белгији Фламанци схватили Бошњаци у БиХ нису, и зато Белгију као своју државу перципирају сви Валонци и сви Фламанци, зато је Белгија држава која је корисна и потребна свим Фламанцима и свим Валонцима, зато им чак ни различитост језика не представља проблем, зато је Белгија просперитетна држава која својим постојањем уважава и чини корист свим својим грађанима били они Фламанци или Валонци , а БиХ није корисна ни једном свом грађанину био он Србин, Бошњак или Хрват.
Да поједноставима све оно што је Белгија као држава успјела, успјела је зато што су већински Фламанци схватили да не могу и не смију своју вољу и перцерпције покушавати наметати мањинским Валонцима.
Е то је оно што Бошњаци нису схватили и не схватају ево већ 30 година, покушавајући да своје перцепције и визије БИХ наметну Србима и Хрватима, покушавајући да ОВЛАДАЈУ са БИХ и да је суштински учине својом државом у којој ће се они питати а Срби и Хрвати бити политички декор мултиетничности.
Али то тако једноставно не функционише.
Због такве политике политичких представника Бошњака БиХ је пропала држава која је суштински терет свим својим народима и грађанима, која умјесто да чини живот лакшим и бољим свима, она свим народима и грађанима и сваком човјеку појединачно ствара фрустрацију и незадовољство, а државе које не постоје због људи, и које не могу да превладају унутрашње конфилкте које људима не чине живот лакшим него тежим немају смисао постојања и нужно временом нестају.