latinica  ћирилица
06/07/2024 |  18:14 | Аутор: ТАНЈУГ

Масуд Пезешкијан нови предсједник Ирана

Реформистички кандидат Масуд Пезешкијан изабран је за новог предсједника Ирана, пошто је у другом кругу предсједничких избора, који је одржан јуче, побиједио конзервативног ривала Саида Џалилија освојивши 53,3 одсто гласова, док је Џалили освојио освојио 44,3, одсто, преноси агенција Тасним.
Масуд Пезешкијан (фото: EPA-EFE/STR) -
Масуд Пезешкијан (фото: EPA-EFE/STR)

Пезешкијан је на више од 30.530.157 пребројаних гласова освојио 16.384.403 гласа, док је Џалили освојио освојио 13.538.179 гласова.
Готово 50 одсто бирача са правом гласа гласало је у другом кругу избора.

Нова администрација, 14. након побједе Исламске револуције 1979. године, изабрана је на период од четири године.

Присталице Пезешкијана, кардиохирурга и дугогодишњег посланика, изашле су на улице Техерана и других градова прије зоре да прославе побjеду Пезешкијана над Џалилијем, бившим нуклеарним преговарачем блиским иранском врховном лидеру.

Побjедник иранских предсjедничких избора назвао је своје политичке конкуренте браћом и обећао да ће "пружити руку пријатељства свима", преноси иранска новинска агенција Ноур.

- Пружићу свима руку пријатељства и укључити све у развој земље. Моји конкуренти су моја браћа - рекао је он.

Пезешкијан је раније позвао на преговоре са западним земљама око обнављања нуклеарног споразума из 2015. године, према којем је Иран пристао да стави под контролу свој нуклеарни програм у замjену за ублажавање западних санкција.

Он је такође критичан је према озлоглашеној иранској моралној полицији, наводи ББЦ.

Његов ривал, Саид Џалили ужива снажну подршку међу најрелигиознијим заједницама у Ирану, познат је по тврдом антизападном ставу и противи се обнављању нуклеарног споразума.

Други круг избора је услиједио након што ни један од кандидата није обезбиједио већину у првом кругу избора одржаном 28. јуна, када је гласало 40 одсто бирача, што је најнижи одзив бирача од Исламске револуције 1979. године.

Избори за предсједника Ирана одржани су годину дана прије рока, након што је ирански предсједник Ебрахим Раиси погинуо у хеликоптерској несрећи у мају.

Да би се кандидовали на изборима, оба кандидата су морала да прођу кроз процес провјере који води Савет чувара, тијело које се састоји од 12 свештеника и правника који имају значајну моћ у Ирану.

У том процесу из предсједничке трке су уклоњена 74 друга кандидата, укључујући неколико жена.

Групе за људска права критиковале су тај савјет због дисквалификације кандидата који нису довољно лојални режиму.