latinica  ћирилица
28/06/2024 |  21:57 ⇒ 21:58 | Аутор: ТАНЈУГ

Хрватска: Резолуција о Јасеновцу неприхваљива, непримjерена и непотребна

Хрватска сматра неприхватљивим, непримереним и непотребним доношење резолуције чија намjера није изградња културе сjећања и помирења, већ инструментализација сећања на жртве Јасеновца ради краткорочних политичких циљева иницијатора ове резолуције, саопштило је вечерас Министарство спољних и европских послова Хрватске након што је Скупштина Црне Горе усвојила Резолуцију о геноциду у Јасеновцу и логорима Дахау и Маутхаузену.
Загреб - Фото: РТРС
ЗагребФото: РТРС

Министарство спољних и европских послова у саопштењу изражава жаљење што је Црна Гора, како наводи, одлучила да занемари позиве Хрватске да не политизује жртве Јасеновца и не повлачи потезе који би се на негативан начин могли одразити на билатералне односе и европски пут Црне Горе.

За усвајање резолуције гласао је 41 посланик, један је био против, а уздржаних није било.

- Пошто се Црна Гора ставила у положај који Хрватска не може да тумачи добросусједским и супротан је намерама развоја пријатељских односа, Република Хрватска задржава право да реагује на одговарајући начин - наводи се у саопштењу, у коме није наведено које ће потезе службени Загреб повући, пренијела је Хина.

Хрватско Министарство оцењује да је несумњиво да је мотив за њено доношење садржан у чињеници да је у Генералној скупштини Уједињених нација иницирана резолуција о Међународном дану сећања на геноцид у Сребреници, која је усвојена 23. маја 2024.

Овај чин не можемо сматрати добронамјерним, навело је хрватско Министарство.

- Из наведеног јасно произлази да је резолуција о Јасеновцу донета да би се обезвредила и релативизовала резолуција УН о геноциду у Сребреници, који је утврђен низом пресуда Међународног кривичног суда за бившу Југославију и у пресуди Међународног суда од 26. фебруара 2007. - наводи МВЕП.

Хрватска очекује да ће Црна Гора приоритетно приступити решавању питања утврђивања одговорности за "злочине које су држављани Црне Горе извршили током агресије на Хрватску 90-их година, што нарочито укључује и оне почињене приликом напада на Дубровник који је започео 1. октобра 1991. и опсаде града која је трајала до маја 1992, као и злочине почињене над хрватским држављанима у Црној Гори, укључујући у логору Морињ у којем је било заточено више од 350 хрватских држављана од септембра 1991. до августа 1992. и питање праведних накнада за све бивше логораше", нагласио је МВЕП.

Службени Загреб је и уочи стављања резолуције у процедуру упозорио да она може значајно успорити пут Црне Горе у ЕУ, навела је Хина.