Уставни суд поново удара на имовину Републике Српске

Уставни суд БиХФото: РТРС

Како би омогућио даљње несметано функционисање Уставног суда, Уставни суд је усвојио Одлуку о допуни Правила Уставног суда БиХ тако да се у Правилима Уставног суда БиХ иза члана 99 (Престанак функције) додаје нови члан 99а), који гласи:

"Члан 99а - (Изузетно продужење мандата судије)

Изузетно, уколико надлежни орган не изабере судију до дана престанка мандата судије због старосне доби, тај судија ће наставити да врши судијску дужност све док надлежни орган не изабере новог судију у смислу члана 99 ових правила и док новоизабрани судија не преузме дужност у складу са чланом 82 ових правила.

Судија којем је мандат продужен у складу са ставом (1) овог члана има сва права и обавезе у складу с Уставом БиХ и овим правилима.

Наведену одлуку Уставни суд је донио имајући у виду мишљење Венецијанске комисије од 18. марта 2024. године, која је у свом мишљењу, између осталог, навела: "Венецијанска комисија, с обзиром на фундаментални уставни принцип функционалног Уставног суда, закључује да дозвољавање постојећим судијама да служе и након навршених 70 година живота, све до именовања нових судија, не би било супротно члану ВИ/1ц) Устава БиХ, те да би, у случају да мандат постојећим судијама буде продужен, рад Уставног суда био у складу с Уставом и сходно томе легитиман. Узевши у обзир статус Правила Уставног суда у хијерархији норми, таква могућност би могла и морала да буде предвиђена у Правилима.

Надаље, на овој сједници Уставни суд је, у складу са чл. 81, 83 и 86 Правила Уставног суда, изабрао новог предсједника и потпредсједнике будући да је мандат садашње предсједнице Уставног суда Валерије Галић и потпредсједника Уставног суда (Мирсада Ћемана и Хелен Келлер) окончан.

За нову предсједницу Уставног суда изабрана је Сеада Палаврић, чији мандат почиње 1. јуна 2024. године. За потпредсједнике Уставног суда изабране су Валерија Галић и Ангелика Нусбергер, чији мандат почиње 1. јуна 2024. године.

У складу са чланом 82 Правила Уставног суда, на данашњој пленарној сједници новоизабрани судија Уставног суда Марин Вукоја је дао и потписао свечану изјаву, чиме је преузео дужност судије Уставног суда Босне и Херцеговине.

Од одлука које је донио на пленарној сједници Уставни суд издваја:

- Уставни суд је, одлучујући о захтјеву Дениса Бећировића, члана Предсједништва БиХ, Жељка Комшића, члана Предсједништва БиХ, 11 делегата Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ и пет делегата Дома народа Парламентарне скупштине БиХ за оцјену уставности Закона о непокретној имовини која се користи за функционисање јавне власти ("Службени гласник Републике Српске" број 16/23), утврдио да Република Српска нема уставну надлежност за регулисање правне материје која је предмет оспореног закона (питања непокретне државне имовине) јер је то, у складу с релевантним одредбама Устава БиХ, у искључивој надлежности Босне и Херцеговине.

- Уставни суд је, одлучујући о захтјеву Суда БиХ за оцјену уставности члана 12 Закона о платама и другим накнадама у судским и тужилачким институцијама на нивоу БиХ, утврдио да је оспорена одредба цитираног закона у складу с Уставом БиХ и Европском конвенцијом за заштиту људских права и основних слобода (Европска конвенција).

- Уставни суд је, одлучујући о захтјеву Кемала Адемовића, предсједавајућег Дома народа Парламентарне скупштине БиХ, за оцјену уставности Закона о производњи наоружања и војне опреме у Републици Српској ("Службени гласник Републике Српске" број 1/24), утврдио да одређене одредбе тог закона нису у складу с Уставом БиХ јер Република Српска доношењем тих одредби спорног закона није уважила одредбе закона БиХ којима је успостављена обавеза обавјештавања, добијања дозволе и сагласности Министарства за спољну трговину и економске односе БиХ и евиденције у централном регистру истог министарства за сва правна лица која се баве производњом и ремонтом наоружања и војне опреме.

- Уставни суд је усвојио захтјев за доношење привремене мјере у овом предмету, у којем је подносилац захтјева Кемал Адемовић, предсједавајући Дома народа Парламентарне скупштине БиХ, затражио оцјену уставности Одлуке о промјени намјене шумског земљишта и привременом коришћењу шумског земљишта у друге намјене Владе Федерације Босне и Херцеговине ("Службене новине ФБиХ" бр. 89/23 и 100/23). Одлуком о привременој мјери Уставни суд је привремено ставио ван правне снаге оспорену одлуку Владе Федерације БиХ до доношења коначне одлуке Уставног суда у овом предмету.

- У овом предмету Уставни суд је, одлучујући о захтјеву Кантоналног суда у Сарајеву за оцјену уставности члана 147 став 1 Закона о пензијском и инвалидском осигурању Федерације БиХ, у дијелу у којем је прописано "са пребивалиштем у Федерацији или Дистрикту Брчко Босне и Херцеговине", и члана 2 став 3 Правилника о накнади погребних трошкова Федерације БиХ, утврдио да оспорене одредбе цитираног закона нису у складу с Уставом Босне и Херцеговине и Европском конвенцијом јер се њима не успоставља разуман однос пропорционалности између употријебљених средстава и циља који се жели остварити.

- Уставни суд је усвојио захтјев за доношење привремене мјере у овом предмету, у којем је подносилац захтјева (13 посланика Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ) поднио захтјев за рјешавање спора с ентитетом Република Српска због доношења Одлуке о начину и условима продаје непокретности у својини Републике Српске које се налазе у оквиру посебног подручја Јахорина јавним надметањем – лицитацијом ("Службени гласник Републике Српске" број 114/23 од 29. децембра 2023. године). Одлуком о привременој мјери привремено је обустављена примјена оспорене одлуке до доношења коначне одлуке Уставног суда у овом предмету.

(Ивица Косић) - У овом предмету Уставни суд је закључио да постоји повреда апелантовог права на слободу и безбједност када је редовни суд апеланту одредио притвор иако из оспорених рјешења произлази да у односу на постојање основане сумње није дато довољно и релевантно образложење, зато што редовни судови нису образложили које су то "чињенице или информације на основу којих ће објективни посматрач закључити да је лице које је у питању могло да почини кривично дјело за које се терети", већ су се само позвали на потврђену оптужницу.

Надаље, постоји повреда и апелантовог права на личну слободу и безбједност када приликом апелантовог изјашњења о приједлогу за одређивање притвора, супротно Закону о кривичном поступку ФБиХ, није био присутан његов бранилац, због чега апелантово лишавање слободе није било у складу с “процедуром прописаном националним законом“.

(Ранко Дебевец и Осман Мехмедагић) - У овом предмету Уставни суд је, између осталог, дјелимично усвојио апелацију Ранка Дебевца (првоапеланта) будући да је закључио да је дошло до повреде првоапелантовог права на непристрасност суда као аспекта права на личну слободу и безбједност јер се првоапелантова бојазан о пристрасности судије који је одлучивао о одређивању притвора могла сматрати објективно оправданом.

Све одлуке усвојене на пленарној сједници биће достављене подносиоцима захтјева/апелантима у року од мјесец дана и објављене у што краћем року на интернет страници Уставног суда БиХ.