Суђење за Добровољачку: Свједок - наредба је била да се људи безбједно евакуишу до Лукавице
Аџић је рекао да је 2. маја био у касарни у Лукавици гдје је предвече стигао Алија Изетбеговић са својим људима, те да је договор био да се 3. маја иде у исељавање команде Друге војне области која се налазила на Бистрику.
Он је испричао како се колона од 20 камиона, коју је обезбјеђивао УНПРОФОР, спустила у град преко Враца, те дошла до Бистрика. Наредба је била да без оружја евакуишу људе безбједно до Лукавице. Аџић је додао како су кренули у колони и да је с њим у камиону био пуковник Лукић и још један заставник.
- Одмах смо видјели да нешто није како треба. Камион је стигао до жуте зграде с десне стране. Колона је била блокирана, неколико аута је испред мене било. Огроман број војника се појавио. Скочили су на камион, узели нам лично наоружање и извели нас из камиона. Рекли су нам да дигнемо руке увис и окренемо се према камиону - испричао је свједок, наводећи да није било отпора, преноси Бирн.
Након тога, како је рекао Аџић, видио је како из војног комбија изводе и разоружавају војнике, те чуо пуцње.
Он је испричао да је видио војника како иде и пуца по војницима из комбија, а потом је дошао њему иза леђа, промијенио оквир на калашњикову и почео пуцати. Како је рекао, пао је и видио да је погођен с два метка у ноге, док је пуковник Лукић тешко рањен запомагао.
- Био је комби бијели близу мене, пун рањеника. Чуо сам како причају да имају наређење да купе официре за размјену. Успио сам се увући. Одвезли су нас у Клинички центар. Сами смо се извлачили уз степенице - рекао је Аџић, наводећи да је на њих пуцао високи војник у маскирном одијелу у бојама шаторског крила.
Свједок је, на упит Лејле Човић, браниоца Ејупа Ганића, рекао да је сваки војник у колони имао лично наоружање, а он аутоматску пушку и опасач.
Након што му је Човићева предочила исказ који је дао Војном суду у Билећи 1995. године, свједок је потврдио да је у колони било око 300 до 400 војника, као и да је касно навече добио здравствену помоћ у болници зато што је било доста рањених муслимана.
Аџић је рекао да је могуће да је у исказу рекао да је генерал Милутин Кукањац у окружењу, а да је "Војна полиција у исто вријеме држала Алију Изетбеговића".
Јесенка Решидовић, бранилац Заима Бацковића, подсјетила је свједока на исти исказ када је рекао да је човјек који је на њега пуцао имао 40 година и био у цивилном одијелу. Он је одговорио да се тога не сјећа, као и да се не сјећа да је рекао како су их у Добровољачкој улици зауставили цивили без униформе, што је посматрао УНПРОФОР.
- Шта је тај написао, не знам - рекао је свједок након што га Решидовићева подсјетила на исказ из 1995. године.
На питање адвоката Сенада Пизовића, браниоца Фикрета Муслимовића, у вези с разликама у исказу и свједочењу, свједок је одговорио да никад није био у Војном суду.
Одбране су на рочишту унакрсно испитале свједока Тужилаштва БиХ Борислава Ђурђевића, који је свједочио 14. фебруара.
Ђурђевић је рекао да се колона 3. маја повлачила из касарне, наводећи да није била у борбеном положају.
На питање Пизовића јесу ли у колони била БОВ-а /борбена оклопна возила/, свједок је потврдио, објаснивши да су на њима били митраљези, али оклопи танки.
На питање Никице Гржића, адвоката Јусуфа Пушине, зашто је рекао да је Пушина био министар полиције када је то био Алија Делимустафић, свједок је рекао да је Пушина био стварни министар те одлучивао и управљао системом.
За напад на колону, убиства, рањавање и злостављање припадника ЈНА и цивила оптужени су Ејуп Ганић, Заим Бацковић, Хамид Бахто, Хасан Ефендић, Фикрет Муслимовић, Јусуф Пушина, Бакир Алиспахић, Енес Бездроб, Исмет Дахић и Махир Жишко, који су обављали високе политичке, војне и полицијске дужности.
Суђење би требало да буде настављено 3. јула.