Којић: Због будућности признати да је у Добровољачкој почињен злочин
- Срби су убијани широм БиХ и никада нико није одговарао, односно врло мало је одговарао, а наша је обавеза да се сваке године окупљамо. Ми ћемо долазити докле год смо живи и докле год постоји жеља, а жеља мора бити увијек ту јер не смијемо дозволити да се понови оно што се овдје десило - рекао је Којић након полагања цвијећа и паљења свијећа у помен на страдале.
Којић је истакао да је запрепашћујућа чињенца да је на обезбјеђењу одавања поште побијеним припадницима ЈНА у Сарајеву ангажовано толико полиције.
- Ми носимо то као страшан утисак и та чињеница да је оволики број полиције ангажован у Сарајеву, које за себе тврди да је мултиетничко, а како чујемо у Федерацији БиХ - оволики број полицајаца говори да ми очигледно овдје нисмо безбиједни - истакао је Којић и навео да су одређени припадници полиције из Сарајева претходних дана причали ружно о овом догађају, али и о руководству Републике Српске и Србије, што, како је нагласио, није лијепо.
На питање федералних медија како се осјећају повратници у Републику Српску, Којић је навео да живи и ради у Сребреници са Бошњацма.
- Дакле, ја радим у канцеларији са четири Бошњака. Они су безбједни и никада им није длака фалила са главе и неће им ни фалити - истакао је Којић и нагласио да Министарство унутрашњих послова Републике Српске ради свој посао и док год је тако - они ће и живјети у Српској, слободно, као и сви грађани који поштују Устав и Републике Српске и БиХ.
Почетком маја 1992. године, злочин над недужним војницима, официрима и грађанским лицима на служби у ЈНА, током договореног мирног повлачења из Сарајева, починили су припадници такозване Армије БиХ, Територијалне одбране РБиХ и паравојних муслиманских формација којима су командовали предратни криминалци.
Нападом на колону ЈНА у Добровољачкој, која се мирно повлачила из Сарајева према споразуму и уз гаранцију мировних снага УН на челу са генералом Луисом Мекензијем, руководили су тадашњи члан Предсједништва БиХ Ејуп Ганић и руководство тадашње Републике БиХ.
Иако је за безбједност војника гарантовао тадашњи предсједник Предсједништва БиХ Алија Изетбеговић, колона ЈНА није безбједно изашла из Сарајева, већ је прекинута и нападнута.
Према подацима Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих, 2. и 3. маја 1992. погинуло је и убијено најмање 28 припадника ЈНА.
Предмет "Добровољачка" још није добио судски епилог.