Благојевић: Јако важно да Српска формира свој регистар донатора матичних ћелија
- Све је више болесника из Републике Српске који долазе у Србију на трансплантацију матичних ћелија. Раде се и сродне трансплантације матичих ћелија – када има даваоца у својој породици, али и од несродних давалаца, код болесника који немају даваоца у својој породици. Има пуно захтева. Нажалост, све више и више - рекла је Благојевићева Срни.
Она је истакла да је веома важно да људи схвате значај регистра и значај тога шта значи бити несродни давалац – да некоме дословно спашавате живот, а даваоцу не може да шкоди, те указала значај да у региону буде више давалаца због веће шансе за генетску подударност.
- Много смо сличнији што смо ближе једни другима, јер тако смо се мешали генерацијама и ти ХЛ антигени /хумани леукоцитни антигени/ се наслеђују. Јако је важно да то подручје има свој регистар, јер лакше ћемо можда наћи за неког пацијента који је из Бијељине, или из Требиња неког даваоца који је тамо из околине, него даваоца из Бразила, Немачке или Индије - каже Благојевићева.
Регистар давалаца матичних ћелија хематопоезе Србије у Инстититу за трансфузију крви Србије формиран је 2005. године, а од 2012. године постао је дио Свјетског регистра.
КО МОЖЕ И КАКО ДА ДОНИРА МАТИЧНЕ ЋЕЛИЈЕ
Благојевићева је рекла да за донацију матичних ћелија могу да се пријаве здраве особе између 18 и 45 година које немају тешка хронична обољења као што су инфаркт миокарда, мождани удар, дијабетес који је на инсулину или малигне болести.
- Када желите да постанете део регистра треба да будете здрави, да имате између 18 и 45 година живота, попуните упитник и дате мали узорак крви из периферне вене из којег ми радимо ХЛА типизацију, на основу чега се одређује подударност, а затим вас убацимо у базу и чекате, то јест ваш узорак чека да буде пронађен као подударан за неког пацијента - каже Благојевићева.
Ако се давалац подудари са неким од болесника, давалац се позива у даљу процедуру, током које се провјери да ли још жели да буде дио регистра, да даје матичне ћелије, узимају се узорци да се потврди типизација, ураде прелиминарни тестови на крвљу преносиве болести и ако се типизације поклопе, одобри се даља процедура за давање матичних ћелија за одређеног болесника.
- Када болесник буде спреман за трансплантацију, ми позовемо даваоца, који пролази детаљан медицински преглед - навела је Благојевићева.
Она је истакла тај бенефит процедуре, да давалац, прије него што да матичне ћелије, пролази детаљан медицински преглед који подразумијева преглед интернисте, уради се ЕКГ, ултразвук абдомена, комплетне биохемијске анализе, крвна слика.
На основу свих прегледа и анализа, Благојевићева је навела да тим за прикупљање матичних ћелија каже да је давалац потпуно здрав и да може да да матичне ћелије.
ЗА ОКО 10 ПОСТО ОБОЉЕЛИХ У СРБИЈИ НЕ МОЖЕ ДА СЕ НАЂЕ ОДГОВАРАЈУЋИ ДОНОР
Благојевићева је навела да је Регистар Србије дио свјетског регистра и да је му је стога на располагању више од 40 милиона пријављених потенцијалних давалаца, али да без обзира на то за око 10 одсто болесника у Србији још не може да се нађе одговарајући донор.
- То је зато што су ти ХЛ антигени – хумани леукоцитни антигени, на основу којих се одређује подударност између давалаца и болесника, јако разнолики. Зато је јако тешко наћи две особе које су потпуно подударне, а да нису рођени брат и сестра - каже Благојевићева.
Као потенцијални донори за обољеле прво се тестирају чланови уже породице, родитељи и браћа и сестре, па у 25 одсто случајева постоји могућност да су рођени брат или сестра подударни са болесником.
Међутим, каже Благојевићева, кад се узме у обзир да ти људи, потенцијално подударни браћа и сестре могу да буду болесни или да имају више година него што дозвољава процес прикупљања матичних ћелија, за више од 70 одсто болесника мора да се тражи несродни давалац у регистрима.
ПОВЕЋАЊЕМ БРОЈА ДОНОРА, ПОВЕЋАВАЈУ СЕ ШАНСЕ ЗА ПРОНАЛАЖЕЊЕ ПОДУДАРНИХ МАТИЧНИХ ЋЕЛИЈА
У Регистру Србије који садржи базу пријављених давалаца, потенцијалних давалаца матичних ћелија и њихових ХЛА /хумани леукоцитни антигени/ типизација, сада је око 18.500 пријављених давалаца.
Благојевићева је навела да то није довољно и да је потребно много више давалаца јер је све већи број болесника.
- Што је већи број давалаца на располагању, за већи број болесника може да се нађе одговарајући давалац зато што су ти антигени слични уколико смо из истог подручја, из истих етничких група. Зато је важно да се на овим просторима развијају регистри - нагласила је Благојевићева.
Она је истакла да национални регистри скраћују процес потраге и повећавају шансе за преживљавање, јер већини ових болесника вријеме је од пресудног значаја, а по новим студијама исход трансплантације матичних ћелија бољи је уколико су давалац и болесник из истог подручја, односно истих етничких група.
МАЛИ ДЕО МАТИЧНИХ ЋЕЛИЈА НЕКОМЕ ЈЕ СПАСИО ЖИВОТ
Матичне ћелије у данашње вријеме прикупљају се на два начина - из периферне крви или из бедрене кости, а и један и други начин имају своје предности, али су оба подједнако важна јер спашавају животе.
- Први је много конформнији за даваоца. Давалац не остаје у болници, не може да се зарази крвљу преносивим болестима, не постаје анемичан и не нарушава свој имуни систем. Тај мали део матичних ћелија који је дао њему брзо се надокнади, а некоме је дао све, спасио му је живот - каже Благојевићева.
Други начин прикупљања матичних ћелије је из бедрене кости и ради се под анестезијом јер је болан, а давалац може да бира начин на који ће то бити урађено.
Националне регистре имају Хрватска и Сјеверна Македонија, а још их немају Црна Гора, Федерација БиХ и Република Српска.
Четрнаесто донаторско вече "С љубављу храбрим срцима" под покровитељством предсједника Републике Српске Милорада Додика биће одржано у Бањалуци 28. децембра с циљем прикупљања средстава за успостављање регистра добровољних давалаца матичних ћелија.