Крајишник: Циљеви економске реформе су добри, сљедећа година биће економски изазовна
- Ипак наредна пословна година ће бити изазовна, јер уколико се ствари на геополитичкој сцени не промијене и уколико расходи који се односе на ратну потрошњу не преусмјере у провредне токове раст ће бити знатно мањи - каже Крајишник и напомиње да међународни конфликти као што су они у Украјини, Тајвану и Блиском истоку утичу на економије свих мањих земаља, па тако и на Републику Српску која је иза себе имала тежак период.
Додаје да се инфлација смирује, али да раст каматних стопа Европске централне банке успорава инвестиције
- Важно је да је сачувана фискална, као и финансијска стабилност. Буџет је измиривао своје обавезе уредно, ребаланс је усвојен, он ће вјероватно бити и реализован, али је велики изазов наредна пословна година - рекао је Крајишник.
Говорећи о програму економских реформи, као једном од најважнијих стратешких докумената који је Народна скупштина Републике Српске усвојила прошле недеље, Крајишник сматра да је урађен у складу са правилима која је поставила Европска комисија и да су циљеви и приоритети добро постављени.
- Предложено је седам реформских структурних мјера које су усклађене са тим циљевима и оне иду у правцу потребе будућег развоја Републике Српске, развоја одређених привредних грана, повећању запослености, одрживости економског раста као и дигитализације и развоја технологија које су неопходне за одрживи раст. Документ је много фокусиранији и квалитетнији од оног који је израђиван претходних година - наглашава Крајишник.
Када је ријеч о буџету Републике Српске за наредну годину, који износи пет милијарди и 735 милиона марака, Крајишник је рекао да је добро што је он направљен у складу са програмом фискалне консолидације у којем је предвиђено санирање дефицита у који је Српска ушла 2022.године.
Нагласио је да је буџет остварив уколико стопа раста буде 3,5 одсто како је предвиђено програмом економских реформи, али да је условљен макроекономским кретањима.
Важно је, каже Крајишник, што се у буџету предвиђа пораст прихода од дивиденде, односно пораст ефикасности јавних предузећа.
- Мислим да су сви приходи који су предвиђени буџетом заиста оствариви и реални и они ће се вјероватно остварити чак и у условима да та стопа раста буде нешто нижа. Оно што је једини ризик јесте остварење прихода од пореза на додату вриједност. Приходи су у односу на ребаланс буџета већи за 150 милиона КМ. Може се десити да стопа раста не буде три одсто, него да буде нижа, због међународног окружења и у тим околностима би ови приходи вјероватно били нижи и ту постоји ризик - изјавио је Крајишник.
Он је рекао да би у тим околностима, они који управљају буџетом, морали направити корекције у смислу потрошње, односно расхода. Ми препоручујемо да то буде на ставкама непродуктивне потрошње и инвестиција које не доприносе економском расту, а никако не треба ићи на смањење пензија и плата.
Крајишник је оцијенио да је домографска ситуација јако лоша, јер су миграције радне снаге додатна опасност за мање земље, па тако и Републику Српску, с обизиром на то да најпродуктивнија радна снага због запослења одлази у друге земље чиме смањује радни потенцијал у властитој земљи.