

Брисел: БиХ направила корак напријед, али недовољно за преговоре (ВИДЕО)

Република Српска јесте за европски пут - али на том путу има много неријешених питања. Мора се поштовати уставна структура БиХ, а стране судије отићи из Суда БиХ. То је демократска Европа којој тежи Српска, основна је порука предсједника Милорада Додика европским званичницима у Бриселу. Састанак са европским комесаром за проширење Оливером Вархељијем, Додик оцјењује добрим. Каже, чуле су се охрабрујуће поруке.
- Очигледно Република Српска без видљивости неће моћи бити дио пакета сагласности за ЕУ, ако треба да на крају тог пута буде елиминисана, Република Српска у томе неће учествовати. Ми то пратимо. Имате неке парламентарце који су излобирани, који то коментаришу. Моје питање њима је какво је то владавина права, ако је неки странац Кристијан Шмит, а представља се као високи представник који је нелегитимно ту - рекао је Додик.
Иако је одлазак страних судија и затварање ОХР-а и европски услов, ставови домаћих актера нису усаглашени ни у Бриселу. Владајуће странке из Федерације признају - то јесте услов Брисела, али нуде изговоре.
- Стране судије треба да оду једног дана, или треба да оду сада али да се начине промјене и формулације Уставног суда. Ево Бошњаци који имају преко 50 одсто, ако говоримо о етничком сазиву, наравно да очекујемо да пола тога Уставног суда буде Бошњака. Ако не говоримо о етничком рјешењу, спремни смо да разговарамо и о неким другим формулама - рекао је предсједник Народа и правде Елмедин Конаковић.
Република Српска је дио рјешења, а не проблема, поновио је и у Бриселу предсједник Додик. Јасно је, каже да смо за европски пут, али уз услов очувања надлежности Српске.
- Донијели смо пет или шест закона и када је дошло до Уставног суда БиХ, ту је настао застој. Уставни суд је незаобилазна тема. Можемо да разговарамо, а то је да Апелационо вијеће има сједиште у Бањалуци, али још немам сагласност за такво нешто. И уз то Закон о спречавању прања новца, то би се могло завршити - навео је Додик.
Формула за успјех ЕУ интеграција, и за предсједавајућу Савјета министара Борјану Кришто, прије свега је поштовање уставне структуре и надлежности институција на свим нивоима власти. Европски комесар иако види напредак, увјерен је да БиХ може учинити више и боље.
- Видимо велики напредак у реформама, нове владе успостављене су на свим нивоима власти, брзо се усвајају буџети, а све политичке странке препознале су европске интеграције као приоритет - изјавио је европски комесар за проширење Оливер Вархељи.
- Само кроз искрени дијалог и концензус у доношењу одлука кроз успостављени механизам координације, те поштовање уставне структуре и надлежности институција на свим нивоима власти можемо осигурати трајну стабилност, просперитет, проведбу реформи и коначну интеграцију у еуропску породицу - додала је предсједавајућа Савјета министара БиХ Борјана Кришто.
Без договора о кључним политичким питањима БиХ неће моћи да буде дио европског Плана раста за регију Западног Балкана, кроз који је за инфраструктурне и пројекте прилагођавања ЕУ обезбјеђено 6 милијади евра.
- Али за то постоје одређени услови ако ти услови значе прекомпозицију уставних рјешења онда морамо потпуно бити увјерени чињенице да ми из Српске нисмо партнери за такво нешто - рекао је замјеник предсједавајуће Савјета министара БиХ Сташа Кошарац.
БиХ је до сада усвојила низ реформских закона и политичких стратегија које су саставни дио европског пута. Усаглашен је Закон о борби против прања новца, планови за миграције и борбу против тероризма, спроведене националне стратегије за процесуирање ратних злочина. Уколико БиХ настави овом динамиком, Вархељи најављује у марту 2024. године, БиХ би могла да добије и званичан статус преговарача.