Вукадиновић: Највећи православни храм у БиХ изграђен слогом српског народа

Вукадиновић је поновио да је данашње освећење храма велики историјски догађај, не само за Фочу и регију, већ и за Републику Српску.

- Почаствован сам доласком, прије свега, Његове светости патријарха српског Порфирија, затим што је кум храма човјек који је највише уложио у грађевину и помогао, а то је наш предсједник Милорад Додик и наше институције. Само на овај начин сложно, можемо и у будућности да се надамо опстанку и останку на овим просторима - истакао је Вукадиновић.

Идејни пројекат Храма Светог Саве у Фочи направио је протомајстор Пеђа Ристић из Београда, који је сличне цркве, са централном куполом и два велика звоника, пројектовао и у Подгорици и Бару.

Земљиште и крст освештао је митрополит дабробосански Николај 11. маја 1998. године, а градња је почела 2. септембра 2006. године. На Покров Пресвете Богородице, 14. октобра, те године освештани су темељи.

Кум темеља храма био је тадашњи начелник општине и предсједник Одбора за изградњу Здравко Крсмановић, који је имао велику улогу у доношењу одлуке да се осам година након што је освештано земљиште крене у изградњу изузетно захтјевне и скупоцјене грађевине.

Прилозима вјерника, уз велику помоћ привредника, организација, установа и институција, те средствима из општинског и републичког буџета, градња је напредовала, па су у октобру 2009. освештана и постављена звона.

Бетонирањем централне куполе, храм је покривен 2012. године, када су освештени и постављени крстови на двије мање и централну куполу.

Кум централног крста био је предсједник Републике Српске Милорад Додик, а кумови два мања крста Миливоје Вилотић и Миленко Малиш.

Наредне 2013. године почела су редовна богослужења у Светосавском храму.

Иконостас је постављен 2019, а годину потом и подно гријање са мермерним мозаиком.
Плато испред Храма поплочан је 2022. године. Тада је урађена литијска стаза око храма, са новим травњаком и плато са великим полукружним степеништем. Гранитним плочама прекривено је 800 метара квадратих.

Изнад централних врата храма урађена је икона у мозаику, попрсје Светог Саве, дјело мозаичара Милана Пилиповића из Бачке Паланке.

Највећи православни храм у БиХ прошле године добио је величанствен и на овим просторима јединствен полијелеј - велики црквени лустер са 135 сијалица, чија је висина два и по метра, а маса већа од 1.000 килограма.

Полијелеј са хромосом /Богородичиним колом/, пречника 6,3 метара, израдила је фирма "Анастасиос" из Солуна.

Храм Светог Саве, чија површина надмашује 1.500 метара квадратних, сматра се највећим православним храмом у Републици Српској и БиХ. Дужина храма је 50 метара, ширина 30, а висина више од 30 метара.

Храм Светог Саве карактеристичан је и по томе што је велика припрата, површине 250 метара квадратних, физички одвојена преградним зидом од брода цркве, а са бродом је везују троја врата.

Припрату краси 29 лукова - крстастих сводова на 18 стубова, а на спрату изнад припрате налази се велика сала.