СРПСКА ТРАЈНА КАТЕГОРИЈА И ОЗБИЉАН ПОЛИТИЧКИ ФАКТОР

Бивши предсједник Републике Српске Рајко Кузмановић сматра да "Српска и Федерација БиХ треба да буду високо децентрализоване јединице, а БиХ лабава федерација са искључиво уставом прописаним надлежностима, као што је предвиђено изворним Дејтоном". У интервјуу Срни Кузмановић је нагласио да је Република Српска "уставна категорија и тековина домаћег и међународног права". "Kао државотворна једница - ентитет, она је настала и егзистира на три битна, стална и стабилна елемента: на вољи грађана, на домаћем праву (Уставу) и међународном праву (Дејтонски споразум)", појаснио је Кузмановић. Он наводи да је Српска стална и стабилна категорија, заштићена међународним уговором, који се у правилу не мијења, већ се извршава и примјењује по систему: "Pactа sund servanda" - уговори се морају поштовати. Према његовим ријечима, Дејтонски мировни уговор је једино рјешење за БиХ, које у овом часу нема алтернативу, а свако враћање на позиције деведесетих година може донијети само лошије или никакво рјешење за БиХ. Бивша предсједница Републике Српске Биљана Плавшић истиче да је Српска за 20 година постојања постала озбиљан политички фактор у региону, те да циљ српског народа у БиХ није био стварање "велике Србије", него голи опстанак. Плавшићева је у интервјуу Срни, поводом 20 година постојања Републике Српске, оцијенила да је Српска у протеклим годинама успјела да обнови духовност и идентитет српског народа, који је био катастрофално разорен у претходном комунистичком режиму који је трајао 45 година, те да је српски народ прошао голготу, а из овог посљедњег рата изашао "прочишћен, духовнији, без огорчености и мржње". Она је оцијенила да је убиство српског свата на Башчаршији, у Сарајеву, уочи почетка рата у БиХ, Србима најављивао повратак у 1941. годину, због чега се код сваког Србина и у читавој нацији јавио спонтани нагон за опстанком. Некадашњи предсједник Републике Српске Мирко Шаровић истиче да је Српска генерацијски пројекат. "Мијењаће се и странке и политичари и лидери, али све нас спаја и уједињује љубав, поштовање и одговорност према Српској", истиче Шаровић. Он је у интервјуу Срни истакао да је акт о проглашењу Српске Републике БиХ 9. јануара 1992. године превасходно био у функцији "заштите народа од галопирајуће кризе и ратне најезде, која се наслућивала, и одговор на распад тадашње заједничке југословенске државе". "Данас имамо Српску, значајну аутономију, и само смо на корак од оног што су биле народне наде и стремљена у периоду њеног оснивања", рекао је Шаровић и подсјетио да оспоравања Српске у континуитету трају од 1992. године до данас, на чему су све важније бошњачке странке из Федерације БиХ протеклих година градиле своју политику. Некадашњи предсједник Републике Српске Драган Чавић сматра да је Српска 20 година од настанка сачувала своју суштину и да је сасвим довољно административно, политичко и историјско рјешење за Србе у БиХ. Чавић је у интервјуу Срни упозорио да Срби у БиХ Српску гледају као "стечено право", а Бошњаци и Хрвати као "стечену неправду" и да ће на тој темељној политичкој разлици представници друга два народа увијек тражити прилику да изврше прекомпозицију ван дејтонског оквира, али да се то не може десити без воље Срба. "Историјска борба српског народа на простору БиХ никада није била завршавана на начин да је добио било какву врсту административно-територијалне самоуправе. Када узмемо чињеницу да је након распада Југославије, који се најкрвавије одвијао на простору БиХ, једина администартивна, територијална и политичка новост - Република Српска, онда је јасно колику политичку димензију за Србе у БиХ има њен настанак", објаснио је Чавић. Његово преосвештенство епископ зворничко-тузлански Василије изазио је радост што се ове године обиљежава 20 година од стварања Српске као једног дијела БиХ, што су Срби "своји на своме" и што дијеле живот са свима онима који са Србима желе да живе у миру и једнакости, слободи и племенитости. "Радосни смо што имамо нашу државу, јер по први пут је имамо на територији БиХ што, наравно, не значи да ми не прихватамо БиХ. На цијелој територији БиХ светиње су нашега рода, древне светиње од Светога Саве на овамо", рекао је владика Василије у интервјуу Срни поводом 20 година од оснивања Српске. Бивши предсједник Савезне владе Југославије Момир Булатовић оцијенио је да је мир у БиХ највећи капитал за Републику Српску и да ће она несумњиво знати да разријеши своје проблеме у условима мира и непонављања грешака које су се десиле прије 20 година. Булатовић је поводом 20-огодишњице оснивања Републике Српске рекао Срни да Српска не би требала да сноси посљедице нелогичних односа између друга два конститутивна народа у БиХ. Он каже да су поступци које је Република Српска направила у посљедње вријеме и одлучност коју показује предсједник Милорад Додик, нешто што њу издваја из БиХ. Српски академик Милорад Екмечић сматра да Република Српска има далеку будућност, те да није случајно што је Србима дато готово 50 одсто територије БиХ, јер му је дато оно што су изгубили у Хрватској, што треба прихватити као чињеницу. Екмечић је оцијенио да је Дејтонски споразум био разграничење на Балкану између Срба и Хрвата, на првом мјесту, а да је нађено подручје и за босанске муслимане. Према његовим ријечима, велике свјетске силе, а на првом мјесту САД, сносе историјску одговорност да су "разбиле осињак који је на Балкану увијек био гнијездо из кога су се рађале велики свјетски бродоломи". Историчар Чедомир Антић сматра да је Дејтонски споразум у многоме ревидиран, али да се Република Српска одржала, и упозорава да су "међународни протектори својим екстремизмом учинили да постоје двије могућности: да не буде БиХ или да не буде Срба у БиХ". Антић вјерује да ће, докле год буде постојала БиХ овакава каква је данас, остати и "међународна заједница" (у ствари дио ЕУ и САД). "У односу на споразум по коме 49 одсто територије треба да буде у саставу Републике Српске, више од једног процента укупне територије БиХ је оспорено Српској и то, пре свега, лошом арбитражом око границе и онда једном неправедном одлуком око статуса Брчког. Други проблем јесте што је укинута војска Републике Српске, а БиХ није демилитаризована, што је је лицемјерје своје врсте, док је трећи проблем питање стварања суштински недемократске, бирократске структуре на нивоу БиХ", појаснио је Антић у интервјуу Срни. Руски академик и историчарка Јелена Гускова сматра да се Република Српска за 20 година њеног постојања економски и политички учврстила и постала фактор који данас држи цијелу БиХ и представља њен најбољи дио. Гускова је рекла Срни да је српски народ у БиХ искористио протеклих 20 година да стане на ноге, због чега је РС данас постала "центар српства". "То се не односи на уједињење српских територија него духовно уједињење српског простора, зато што Србија нажалост данас не може да игра такву улогу", оцијенила је Гускова. Према њеним ријечима, Дејтонски споразум је данас јединствено упориште за РС да буде самостална у оквиру БиХ, али је у моменту када је потписан он сматран лошом варијантом. Она је додала да је током деведесетих било много планова, укључујући Кутиљеров, Венс-Овенов и Овен-Столтембергов и да је план западних сила био потпуно уништење РС и стварање унитарне БиХ са једном влашћу у Сарајеву. Политички аналитичар из САД Стивен Мејер у ауторском тексту за Срну поводом 20 година постојања Републике Српске истакао је да још нису написана посљедња поглавља распада Југославије, наводећи као могућност и распад БиХ на двије или чак три државе. Мејер је истакао да то потпуно могуће, али да зависи од тога да ли ће власт из Бањалуке сматрати да је корисно одржање скоро фиктивне "државе БиХ". "Та одлука зависиће од тога да ли власт из Бањалуке вјерује да је, и тренутно слаба унија са Федерацијом БиХ, у интересу Српске. БиХ постоји као `одговарајуће паковање` за Српску, јер тренутно је по Бањалуку боље да `трпи` постојање БиХ него да се проглашењем независности `крчка у међународном лонцу`", нагласио је Мејер.