МИЛОРАД ДОДИК: РЕПУБЛИКА СРПСКА НАЈБОЉИ ЈЕ ДАР СРПСКОМ НАРОДУ

Политички је одрастао са Републиком Српском, као актер и свједок њеног стварања, посланик првог сазива Скупштине, премијер у два мандата, 20. рођендан Српске Додик дочекује на функцији предсједника Републике. О њеној историји свједочи први пут јавно, говори о свом путу кроз ту историју и свему што су заједно прошли, до првих 20 година трајања. На питање шта га је 1991. године као реформисту опредијелило да постане посланик првог сазива Народне скупштине РС, Додик је рекао да је то било веома изазовно вријеме, вријеме које је обиљежило распад бивше земље, Југославије. "Сам чин конституисања Скупштине српског народа у БиХ, којем сам присуствовао као посланик, не може се гледати изоловано од догађаја који су томе претходили, као што су били сецесија Хрватске и Словеније које су признавали лидери бошњачких политичких партија. То се десило половином 1991. године, а касније се наставило са активностима везаним за сецесију БиХ од Југославије, што је наравно предодређивало политичко понашање свих нас у том времену. Нисам тада припадао владајућој СДС, али сам сада поносан и на себе и своје дјеловање и на то што сам имао довољно свијести и спознаје да будем на страни једног, како се показало, историјског процеса, а то је формирање РС", рекао је Додик. Визионарска одлука о формирању РС, каже Додик, можда није била схваћена у том тренутку од многих људи који су били директни учесници процеса, али она је показала своју историјску издржљивост током свих ових 20 година. "РС није настала из рата, она је настала прије рата у БиХ као историјски и национални одраз воље српског народа да одбрани право на постојање, свој колективитет и идентитет. У том настојању апсолутно је једино исправно било бити на страни оних који су конституисали Скупштину српског народа и Републику Српску", истакао је предсједник Додик. Скупштина српског народа је 9. јануара 1992. донијела декларацију о проглашењу РС, а 28. фебруара Устав РС. Милорад Додик био је присутан на обје сједнице Скупштине. На питање каква је атмосфера пратила стварање РС: страх, срећа, неизвјесност, Додик каже да су сви ишчекивали, како се већ дешавао рат у Хрватској, шта би могло да нас снађе. "Већ тада била је формирана и активно дјеловала муслиманска Патриотска лига која је радила на остварењу права на сецесију БиХ без воље српског народа. Тако да је 9. јануар 1992. године, у ствари, био само чин формалног проглашења Скупштине српског народа у БиХ. Као посланик те прве Скупштине имао сам доминантан осјећај поноса, без имало страха. Дошли смо у Сарајево на сједницу која је одржана у бијелој сали велике Скупштине Социјалистичке Републике БиХ и тамо је било много медија, атмосфера је била усмјерена против нас, против свакога ко би ушао у ту салу. Сви су гледали ко ће доћи, али нико од нас није имао страха, нико се није бојао ни да ће доћи до пуцњаве, а могло је, јер оружја је већ било колико хоћете. Био је то тренутак поноса у коме смо хтјели да будемо виђени и да дјелујемо у интересу српског народа. СДС је имала већину посланика, и у том тренутку било је важније обезбиједити присуство на Скупштини нас из Реформских снага и Савеза комуниста. И било нас је 83 посланика, колико је и остало у Уставу РС до данас. Сви ми били смо веома поносни тога дана и никоме нисмо требали ништа да објашњавамо, јер је све било савршено јасно. Они су претјерали у настојању да Србима наметну БиХ коју ми нисмо хтјели". "Опасна идеологија Aлије Изетбеговића нама је била јасна као што је била јасна свакоме ко је читао Исламску декларацију. Управо та Декларација, истиче Додик, и данас је основа за многе политичке ангажмане у бошњачком политичком корпусу. "Не треба бити наиван и мислити да је све прошло када имате Бакира Изетбеговића који отворено каже да наставља политику свог оца. A политика његовог оца је била политика Исламске декларације. Република Српска је на срећу формирана, а питање је шта би било са Србима у БиХ да није, вјероватно би доживјели судбину Косова и иселили се, или би били очишћени као што је данас очишћено Сарајево, које је остало у ФБиХ. РС је створена као потпуно одбрамбени акт и био је то историјски чин. Од тада до данас дала је сигурност свима нама који су остајали овдје. Вријеме је показало колико је била исправна одлука о формирању Скупштине и проглашењу Републике Српске. Сматрам да данас ипак недостаје друштвене пажње и захвалности према актерима тог времена који су били одлучни да се апсолутно ставе у функцију општих интереса, прије свега интереса српског народа", наглашава Додик. На питање која је година за њега лично била најтежа, а која за Републику Српску преломна, Додик истиче да му је најтежа била Скупштина у Санском Мосту 1995. године на којој је дошло до сукоба војног и цивилног руководства, док је преломна за Републику Српску била Скупштина у мају 1992. године у Бањалуци када је формирана Војска РС. "На почетку рата био сам мобилисан и провео сам као посланик скоро годину у војсци, а касније је дошло наређење да посланици морају бити на располагању за свакодневна засједања. Нама из Крајине требало је да путујемо цијелом линијом фронта да бисмо стигли до Пала и присуствовали сједницама. Путовали смо преко Дервенте, која је била ровита, па на Станаре, Подновље, кроз Брчко смо ишли самом линијом фронта. Најризичније је ипак било проћи Зворник и тамо смо захваљујући само једном погледу у ретровизор, Ратко Борковић посланик из Градишке и ја, за длаку извукли живу главу. Тај пут посланика до Пала и Скупштине био је пун авантура и опасности, а скоро свака сједница била је од историјског значаја за РС", каже Додик. Прву демократску Владу у РС Додик је водио у вријеме када су на политичкој сцени још били ратни лидери, у Загребу Туђман, у Београду Милошевић, у Сарајеву Изетбеговић. На питање како се сналазило у том недемократском окружењу Додик каже: "Веома тешко. Сви они су сматрали да је Република Српска тада нешто што је изван система. Aли да РС није показала демократски капацитет тада, у раној фази, тешко би преживјела. Чак је и покојни проф. др Славко Леовац, који је био члан Политичког савјета СДС-а, говорио да је политички капацитет СДС-а истрошен у рату и да она, ако жели даљу верификацију и живот РС, мора да оде у политички пензију". Коментаришући изјаву Мадлен Олбрајт да је он "дашак свјежег вјетра на Балкану", док га данас називају аутократом и диктатором, Додик каже да је остао свој и исти и да се његови ставови нису много мијењали. "Сви они који су за мене креирали одијело аутократе, диктатора имали су само један циљ да ме употријебе или чак злоупотријебе за своје циљеве, а не да граде демократију. Као политичар остао сам исти, остао сам привржен слову Дејтона, био сам против интервенције међународне заједнице и својим ставом допринио свом бесмислу њиховог ангажмана овдје. Већ 1999. године када сам спријечио интервенцију NATO-а у Брчком, међународним мешетарима овдје се то није свидјело и покушали су да ме склоне са политичке сцене, пројектујући кроз Aнтикорупциони тим OHR-а причу о криминалу Владе коју сам водио. Прошао сам кроз судски процес који је трајао четири године, као и многи моји сарадници, да би на крају сви били ослобођени. У сваком случају, издржао сам и остао исти, само су се мијењали они који су хтјели да ме употријебе и злоупотријебе. Моја политика и данас је Дејтонски споразум, Република Српска чији се интереси морају поштовати, БиХ онолико колико мора и колико је Дејтоном предвиђена и тачка", каже Додик. На изјаву Зорана Ђинђића "да у свакој земљи амбасадори акредитовани у њој представљају своју земљу, а "само у нашој хоће да владају као да их је народ бирао", Додик истиче да овдје такав став губи на значају у посљедњих неколико година. На овим просторима произведен је, каже, сасвим нови начин владања који би се могао назвати "амбасадорократија" и у којем су неки амбасадори доносили одлуке чак и оне извршног карактера, а егзекутори су били високи представници који су их спроводили. "И службени гласници су били пунији одлука високих представника, него демократски изабраних органа власти. И тако је било до момента док им нисмо рекли да нећемо више у "Службеном гласнику РС" да објављујемо њихове одлуке и да ако хоће то да раде направе свој службени гласник". На питање да ли је Реублика Српска данас онолико јака колико би он желио као предсједник, Додик истиче да би желио да је још јача, али да је довољно јака да је свјесна себе. "Најјача је она заједница која има акумулирану вјеру људи у њу, а Република Српска ту вјеру има. Срећем људе који тешко живе и кад их питам како им је, они одговоре: Чувај нам Републику Српску. И заиста, када год сам био под притисцима да донесем неку одлуку, мислио сам на те људе и знао: нећу на то пристати, јер то не би урадио онај човјек који има повјерење у Милорада Додика. Мене су они изабрали да се бавим овим послом и немам право да изневјерим повјерење које ми је дао народ да га заступам и представљам". Предсједник Додик истиче да би данас несумњиво економија могла да буде боља. -Привреда је у рату девастирана, послије рата уништена приватизацијом, али ипак показује виталност да се задржи на овом нивоу. "Волио бих, наравно, да је РС што више самосталнија, да у том погледу апсолутно није спорна ни за окружење, ни за било кога у свијету. Нама није споран територијални интегритет БиХ, али желимо да у оквиру тога имамо самосталну РС и да јој БиХ не смета, него да јој користи онолико колико треба. То је наш оквир", додао је Додик и на крају честитао народу Републике Српске 20. рођендан. "Свима желим све најбоље не само у овој години, него и у свим годинама које долазе. Ово је тек наших првих 20 година. Република Српска је најбоље мјесто за нас, мјесто у којем треба да останемо. Република Српска је најбољи дар који је могао да добије српски народ. Генерација која је уложила своје животе у њено стварање и постојање била је највећа жртва, али то је учинила са спознајом да све будуће генерације могу да имају слободну и демократску Републику Српску, засновану на вриједностима српског народа, на основним елементима антифашизма, као и на цивилизацијским и демократским вриједностима. Таква РС власништво је свих добрих и добронамјерних људи. И наравно, Република Српска не смије да учини ниједан корак који би довео до њеног урушавања и зато свијест о нама самима и нашим вриједностима, је кључна за будућност Републике Српске".