ШАРОВИЋ: СРПСКА ЈЕ ГЕНЕРАЦИЈСКИ ПРОЈЕКАТ!

Шаровић је у интервјуу Срни истакао да је акт о проглашењу Српске Републике БиХ 9. јануара 1992. године превасходно био у функцији "заштите народа од галопирајуће кризе и ратне најезде, која се наслућивала, и одговор на распад тадашње заједничке југословенске државе". Свијест о независности била је доминантна идеја и у народу и у политичкој елити и сазријевала је током ратних година, напоменуо је Шаровић и подсјетио "да смо по завршетку рата жељели независну Републику Српску и те тежње покушали остварити и током преговора у Дејтону". "Војно и политички били смо спремни за тако нешто, али је дио политичких околности, те мањак савезника и пријатеља, између осталог, утицао да прихватимо компромис, односно дејтонску БиХ са Републиком Српском унутар ове заједнице" - рекао је Шаровић и поручио: "Данас имамо Српску, значајну аутономију, и само смо на корак од оног што су биле народне наде и стремљена у периоду њеног оснивања". Он је подсјетио да оспоравања Српске у континуитету трају од 1992. године до данас, те да су све важније бошњачке странке из Федерације БиХ протеклих година на томе градиле своју политику. "Оваквом упорном и досљедном политиком, у којој су се само мијењали мотиви за оспоравање, укључујући и несувислу тврдњу о геноцидној основи Републике Српске, поткопавали су међународни мировни споразум који су сами потписали, и који је донио мир, те су највише штете чинили управо БиХ" - оцијенио је Шаровић. Не оспоравајући важну улогу међународне заједнице током послијератног успостављања мира и имплементације кључних одредаба Дејтонског споразума, посебно повратка избјеглица и формирања одрживих институција, Шаровић је оптужио некадашњег високог представника Педија Ешдауна да је неуставно преузео улогу управљања "по узору на протектора најгоре врсте и тиме успорио демократске процесе у БиХ". Шаровић сматра да су међународни представници у БиХ током претходних година правили фаталне грешке и да су одговорни за судбину БиХ, њене промашаје и неуспјехе једнако колико и домаћи политичари, а можда чак и више. "Посебно лош однос био је према Српској. Чак у таквој мјери да се може третирати као континуитет у негативном односу. Пажљиво сам пратио и нисам пронашао ниједну значајнију иницијативу, приједлог или пројекат који је у току посљедњих 15 година дошао из Републике Српске, а да су га прихватили високи представник и други међународни званичници, што најбоље говори о том њиховом односу", навео је Шаровић. Некадашњи предсједник Републике Српске сматра да је користан партнерски наступ странака из Српске у заједничким институцијама у БиХ, те да ће од тога највише профитирати управо Република Српска, па би требало да овакав заједнички наступ и убудуће буде матрица поступања.