Свједок Зрнић испричао како је премлаћиван након заробљавања у колони ЈНА
Зрнић је рекао да се у априлу 1992. године одазвао позиву ЈНА на вјежбу и да је касније пребачен у 65. заштитни пук који је обезбјеђивао команду у Сарајеву, преноси Бирн.
Свједок је испричао да је 2. маја био у пратњи комбија који је превозио храну и да су повратку наишли су на три униформисана лица која су пуцала преко Миљацке.
Он је навео је да је возач Горан Дивовић био рањен у леђа, а један старјешина у шаку и раме, те додао да су рањене унијели у команду и да су претпостављени тражили од власти БиХ да буду превезени у болницу, али да то није одобрено.
Према ријечима свједока, команда је била под нападом до раних јутарњих часова, а они су узвраћали на ватру.
Зрнић је навео да је било ријечи о преговорима и да су се високи официри противили да командант Милутин Кукањац оде из команде.
Он је рекао да је чуо да се прича да Ејуп Ганић предводи планове за убиство тадашњег предсједника Алије Изетбеговића, које би се приписало ЈНА.
Зрнић је навео да се Изетбеговић појавио у команди и да им је рекао да се не брину и да је гарант да ће мирно изаћи.
Такође је навео да је Изетбеговић разговарао са Кукањцем, а да су се из правца Бистрика и Миљацке појавили појединци који су их држали на нишану.
- Преко везе су пријетили да ће нас све побити. Старјешине су говориле да не бринемо, да је Алија гарант, а они су говорили да је њихов прави предсједник командант Ејуп Ганић - каже свједок.
Он је рекао да је колона послије кретања убрзо заустављена, да се чула пуцњава и јауци, те да им је затражено да предају оружје.
Према наводима свједока, пришла су им лица која су дјелимично имала униформе, као и плаве беретке и амблеме Територијалне одбране /ТО/, а препознао је Јусуфа Пушину.
- Њега сам знао кроз спорт. Био је у тој маси која се кретала са војницима - рекао је Зрнић.
Он је додао да је његов био пао јер је имао повреду на глави од врха штитника цијеви и да су га са још неким рањеним одвезли у болницу, а он је кренуо с њима.
Он је испричао да је прве ударце добио у болници када су га неки питали ко је, а да је потом свезан и возан кроз град и неке објекте, те да га је на улици неки у униформи претукао и сломио му нос.
Према наводима свједока Зрнића, послије је одведен у полицију, гдје су се према њему професионално понашали, а потом је пребачен у салу ФИС-а. Када се видио у огледалу, како је рекао, није се могао препознати.
Свједок је испричао да је кренуо у тоалет и да га је неки командир ударио два пута шаком у главу, а да су за њим кренула три војника која су га у повратку изударала шакама, ногама и кундаком. Рекао је да су још неки били премлаћивани.
Зрнић је навео и да је сутрадан војска одвезена из ФИС-а, а да је он, пошто се изјаснио да жели ићи кући, са још једним отишао пјешке након што су им из Црвеног крста дали цивилну одјећу.
На питања Ганићеве одбране, адвоката Лејле Човић, свједок је рекао да није речено да је Изетбеговић био присилно задржан у Лукавици.
Човићевој рекао да је од високих официра чуо за планове које предводи Ганић, као и да је слушао шта се разговарало преко средстава везе, али да не зна ко је лице које је говорило да је Ганић њихов предсједник.
Одбране су свједока питале због чега у ранијим исказима није спомињао те разговоре преко "мотороле", као ни амблеме ТО и "љиљане".
Бацковићев бранилац адвокат Јесенка Решидовић му је предочила да је раније изјавио да је већина наоружаних била у цивилу.
Зрнић је рекао да су сви који су пришли имали неки дио униформе, напомињући да се тешко сјетити увијек свих детаља.
Решидовићева је у доказе уложила свједоков исказ из 1997. године наводећи да тиме доказује незаконитост цијеле истраге због начина узимања изјава од лица из Београда.
Одбране је интересовао и начин на који је свједок ангажован у ЈНА, на шта је сједок одговорио да је позив који је добио вјероватно био за мобилизацију.
Муслимовићев бранилац адвокат Сенад Пизовић је рекао да држава мобилише, упитавши да ли је могуће да то ради ЈНА након међународног признања БиХ.
На питања Никице Гржића, браниоца Пушине, свједок је рекао да је оптужени био у некој униформи, али да не зна гдје је био ангажован, те навео да није видио да је он некога малтретирао.
Након саслушања свједока, Алиспахићев бранилац Мирна Авдибеговић питала је због чега су јој забрањена питања о чланству свједока у Српској демократској странци и његовом ратном ангажману.
Предсједавајући Судског вијећа Дарко Самарџић је рекао да та питања нису битна за предмет оптужнице и да одбрана касније може улагати доказе у вези својих тврдњи.
За напад на колону, убиства, рањавање и злостављање припадника ЈНА и цивила оптужени су Ејуп Ганић, Заим Бацковић, Хамид Бахто, Хасан Ефендић, Фикрет Муслимовић, Јусуф Пушина, Бакир Алиспахић, Енес Бездроб, Исмет Дахић и Махир Жишко, који су обављали високе политичке, војне и полицијске дужности.
Суђење се наставља 1. новембра.