Бубић: Суд БиХ увучен у правосудни "живи пијесак"
Бубић је појаснио да је оптужница апсолутно незаконита јер је кривично дјело које се инкриминише у оптужници "неизвршење одлуке високог преставника у БиХ" правно непостојеће.
- Господин Кристијан Шмит није активно легитимисан да буде законодавац у БиХ, ни институционално, ни лично/персонално, како сам раније изјављивао и образлагао, имајући у виду одредбе тачке 1.2. Анекса 10 Дејтонског споразума - рекао је Бубић за Срну након потврђивање оптужнице од Суда БиХ.
Ако кривично дјело правно не постоји, а не постоји ако га није регулисао уставни законодавац, односно законодавац по Уставу БиХ, додао је Бубић, онда га нико не може ни починити, па ни оптужени у овом предмету.
- Непостојање кривичног дјела је легитиман законски разлог за претходне приговоре, које ће одбрана поднијети против оптужнице у законском року. Ово слиједи из начела законитости /нема кривичног дјела ако није прописано законом/ које је есенција правне сигурности и уређеног правног поретка. Није довољно да су наводне измјене Кривичног закона БиХ објављене у службеном гласилу БиХ, већ је потребно да измјене у стварности потичу од законодавца, а не неистинитог високог представника - нагласио је адвокат Бубић.
Осим претходних приговора, навео је Бубић, одбрана планира да поднесе још два процедурална захтјева, сагласно могућностима из Закона о кривичном поступку БиХ.
- Према нашем мишљењу, одлука Суда БиХ по претходним приговорима на оптужницу, као и другим захтјевима, биће стварни тест може ли се у овом случају очекивати поштено суђење или не, и те одлуке Суда БиХ ће опредијелити даље поступке одбране. Из досадашњег поступања није вјероватан поштен судски поступак. Доказ за то јесте одбијање захтјева одбране за изузеће поступајућег судије за претходни поступак Јасмине Ћосић Дедовић. Према Уставу БиХ, члан 3, тачка б) јасно је прописано да Предсједништво БиХ именује представнике БиХ у међународним тијелима, но Суд БиХ, одбијајући захтјев за изузеће, ову уставну надлежност Предсједништва БиХ проглашава споредном и посредничком, без утицаја на избор судије Међународног кривичног суда у Хагу, што је несхватљиво - појаснио је Бубић.
Он је додао да у опширном образложењу рјешења о одбијању захтјева за изузеће Суд БиХ уопште не спомиње ову уставну одредбу заузимајући став да је тадашње мишљење Милорада Додика као члана Предсједиштва БиХ било без икаквог утицаја на неизбор судије Дедовић.
- Како је раније истицано ово је политички процес. "Кривични поступак" је посљедица политичке немоћи Кристијана Шмита. За ову политичку немоћ није крив предсједник Републике Српске, већ лажно представљање господина Шмита за високог представника у БиХ, који свој недостатак легитимитета покушава надомјестити приватном инкриминацијом – да је неизвршење његових "одлука" кривично дјело!? - истакао је Бубић.
Колико је ово апсурдно, рекао је Бубић за Срну, свједочи чињеница да ниједан уставни законодавац у БиХ, као што су Парламентарна скупштина БиХ, Народна скупштина Републике Српске, Парламент Федерације БиХ и други није регулисао да је кривично дјело неизвршење њихових одлука.
- Слично је и у цивилизованом свијету јер је то тековина модерне парламентарне демократије. Извршење одлука законодавног тијела осигурава се политичким средствима путем извршних тијела, а не инструментима кривичног прогона - навео је Бубић.
Бранилац предсједника Додика рекао је да, нажалост, у овом случају нема ништа од цивилизацијских тековина, има само самовоље нелегитимног појединца који је отишао толико далеко да је прогласио кривичним дјелом неизвршење својих одлука.
Бубић је констатовао да ће ово свакако остати за правну историју, метафизику права ове напаћене земље као "Кристијан Шмит кривично дјело".
- Када нас ова непримјерена мијешања странаца у политички, друштвени, и на овај начин правни живот у БиХ, не уче општеприхваћеним стандардима, онда бар учимо како не треба радити и како се уништава достојанство не само правосуђа, већ читаве правничке професије. Њихова непосредно послијератна улога помирења страна у БиХ, последњих године је евидентно трансформисана у правцу разградње уставноправног поретка БиХ одређеног мировним споразумом, уједно чинећи либералне појединце и јавно мњење много конзервативнијим - закључио је Бубић.
Суд БиХ је у понедјељак, 11. септембра, потврдио оптужницу Тужилаштва БиХ против предсједника Републике Српске Милорада Додика и вршиоца дужности директора "Службеног гласника" Милоша Лукића.
Тужилаштво БиХ подигло је оптужницу 11. августа и послало Суду БиХ на потврђивање, а Суд је 18. августа вратио на дораду. У међувремену, Суд је одбио захтјев Додика за изузеће судије Јасмине Ћосић Дедовић.