Москва: Организатори НАТО агресије на Југославију нису извукли поуке (ВИДЕО)
Наришкин је и предсједник Руског историјског друштва које је у Москви организовало округли сто посвећен 28. годишњици војне агресије НАТО на Републику Српску.
Према његовим ријечима, бестидна и агресивна демонстрација силе, при чему су прекршене све норме међународног права, имала је за посљедицу смрт великог броја цивила, укључујући жене и дјецу.
- Организатори тих злочина с друге стране океана нису из учињеног извукли никакве моралне поуке. Касније се свијет суочио са ужасима ратних злочина војника НАТО и локалних плаћеника у Авганистану, Ираку, Сирији и Либији, а сада и на територији Украјине - истакао је руски званичник и додао да "тежња Запада да диктира своју вољу са позиције силе наилази на отпор и специјална операција руске војске у Украјини је одлучан одговор на агресију НАТО против Русије".
Он је рекао да је правовремено започета специјална операција руске војске омогућила да се спречи агреција НАТО на Донбас и Крим.
Како је рекао, НАТО војним активностима сије смрт, тугу и деструкцију у земљама које му нису по вољи.
- Карике у том дугачком ланцу ратних злочина НАТО требало је да буду и Донбас и Крим. Ипак, специјална операција руске војске започета у правом тренутку на територији Украјине омогућила је да се спријечи такав сценарио и избјегну најтрагичније могуће посљедице - закључио је он.
Надовезујући се на излагање Наришкина, шеф "Россотрудничества" Евгеније Примаков је рекао да су организатори НАТО агресије на Југославију заправо извукли аморалне закључке - да могу да раде шта хоће ако то служи њиховим интересима.
Констатовао је да су Срби су на крају ових сукоба прошли кроз исто оно кроз шта пролазе Руси, кроз демонизацију.
Према његовим речима, у Србији је у порасту скептичан однос према НАТО и ЕУ, па чак и међу младима.
Како је навео, раније је било покушаја да се могућност уласка Србије у НАТО увије у образложење да Алијанса и западни свијет заједно са Београдом треба да гледају у заједничку будућност и да оставе по страни тешке успомене на то шта је НАТО учинио Србији.
- У неком тренутку се чинило да ти аргументи дјелују на један дио Срба, прије свега младих. Али, ми видимо те патриотске иступе који се догађају у Србији са сваком епизодом погоршања ситуације на Косову и Метохији. Разумијемо да скепса према НАТО, ЕУ, западном свијету, поново расте и то и међу младима - навео је Примаков.
Предсједник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић је са своје стране указао на посљедице бомбардовања осиромашеним ураном.
- Нико не мисли какву штету наноси то оружје за вријеме сукоба, као и колико зла наноси здрављу људи годинама послије конфликта, а прави пример тога јесте бомбардовање осиромашеним ураном од стране НАТО на територију РС 1995. године и СР Југославије 1999. године - рекао је он.
Указао је на посљедице тих крајње токсичних материја које се осећају и данас и у самој земљи али и када се говори о здрављу људи јер значајан број оних који су обољели од најтежих облика рака. Поменуо је и случај италијанских војника који су служили на КиМ и којима су домаће власти исплатиле милионе јер су обољели од најтежег облика леукемије.
- Оно што је најциничније јесте да је италијанска влада платила лијечење својим војницима али то није био аргумент за то што су српски грађани такође обољели од тешких облика болести повезаних са бомбардовањем осиромашеним ураном. Медицински докази и оно што имамо из италијанских лабораторија се не може оповргнути - рекао је Стевандић.
Кључна ствар данас је повратак међународном праву, Уједињеним нацијама.
Директор руске Спољнообавјештајне службе Сергеј Наришкин рекао је да је НАТО бомбардовање Републике Српске прије 28 година била бестидна и агресивна демонстрација силе и да организатори те агресије нису извукли никакве моралне поуке из онога што су учинили.
Наришкин је рекао да су тада прекршене све норме међународног права, што је за посљедицу имало смрт великог броја цивила, укључујући жене и дјецу.
- Организатори тих злочина с друге стране океана нису из учињеног извукли никакве моралне поуке. Касније се свијет суочио са ужасима ратних злочина војника НАТО-а и локалних плаћеника у Авганистану, Ираку, Сирији и Либији, а сада и на територији Украјине - истакао је Наришкин.
Он је подсјетио да чувени случај када је Евгеније Примаков окренуо авион изнад Атлантика није био покушај ескалације у односима са САД, већ је означио чврсту приврженост Русије и међународном праву и братским односима са српским народом.
Наришкин је истакао да тежња Запада да диктира своју вољу са позиције силе наилази на отпор, те да је специјална операција руске војске у Украјини одлучан одговор на агресију НАТО против Русије, пренио је "Спутњик".
- Правовремено започета специјална операција руске војске омогућила је да се спријечи агресија НАТО-а на Донбас и Крим - додао је он.
Наришкин је нагласио да НАТО војним активностима сије смрт, тугу и деструкцију у земљама које му нису по вољи.
- Карике у том дугачком ланцу ратних злочина НАТО требало је да буду и Донбас и Крим. Ипак, специјална операција руске војске започета у правом тренутку на територији Украјине омогућила је да се спријечи такав сценарио и избјегну најтрагичније могуће посљедице - закључио је он.
Шеф Росотрудничества Евгеније Примаков рекао је да су организатори НАТО агресије на Југославију заправо извукли аморалне закључке - да могу да раде шта хоће ако то служи њиховим интересима.
Он је констатовао да су Срби су на крају ових сукоба прошли кроз исто оно кроз шта пролазе Руси, кроз демонизацију.
- Срби су прошли путем којим, на жалост, желе да поведу и нас, кроз демонизацију, негирање Србије као такве. Срби су проглашени злочиначким народом са колективном кривицом. Исто покушавају да ураде и са нама - рекао је Примаков.
Према његовим ријечима, у Србији је у порасту скептичан однос према НАТО-у и ЕУ, па чак и међу младима.
Он је истакао да је раније било покушаја да се могућност уласка Србије у НАТО увије у образложење да Алијанса и западни свијет заједно са Београдом треба да гледају у заједничку будућност и да оставе по страни тешке успомене на то шта је НАТО учинио Србији.
На скупу су говорили и директор Института за славистику Руске академије наука Константин Владимирович Никифоров, директор Фондације за проучавање проблема демократије Максим Григоријев, предсједник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић, директор Руског дома у Београду Евгеније Баранов и други.
Учесицима скупа обратио се и посланик Скупштине Србије и учесник битке на Кошарама Љубинко Ђурковић.
У оквиру манифестације у Дому Руског историјског друштва биће отворена изложба посвећена трагичним догађајима у Републици Српској.
Република Српска 9. септембра обиљежава Дан сјећања на жртве НАТО бомбардовања које су снаге Алијансе извршиле од 30. августа до 14. септембра 1995. године на територији БиХ без одобрења Савјета безбједности УН.
Током НАТО операције "Намјерна сила" погинуло је 46, а рањено најмање 98 припадника Војске Републике Српске, те пет припадника радне обавезе, подаци су Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и несталих лица. У НАТО бомбардовању Републике Српске погинуло је најмање седам цивила, док је најмање 21 цивил рањен.
Снаге НАТО-а бациле су на Републику Српску укупно 1.026 бомби, међу којима је 13 крстарећих ракета типа "томахавк", док је укупна тежина баченог експлозива износила око 10.000 тона.
Званичан разлог за бомбардовање Републике Српске било је гранатирање сарајевске пијаце Маркале 28. августа 1995. године, када је Унпрофор без доказа одмах за то оптужио Војску Републике Српске.
Иницијатива за обиљежавање Дана сјећања на жртве НАТО бомбардовања покренута је у Андрићграду 26. августа 2018. године на приједлог Новинске агенције Републике Српске - СРНА.