У Сарајеву освануо споменик Твртку Котроманићу - владару који је покушао да уједини двије српске државе (ВИДЕО)
А уз споменик, већ готово традиционално, "инаугурисани" су и фалсификати. Да ли због тога, изостало је јавно "спектакуларно" откривање. Све је учињено у ноћним сатима.
- То је кривично дјело. Запријећена је казна затвора и ја заиста уз највећу жељу да поставим споменик, а легалиста сам, никада нећу ићи ка томе да направим кривично дјело - рекла је раније градоначелница Сарајева Бењамина Карић.
Рекла, па порекла! Не први пут, "легалиста" Бењамина Карић и раније је кривотворила епитафе и меморијале, попут оног на српском стратишту Казани. Овај пут "заронила" је у историју још дубље. И фалсификовала још више! Очигледно свјесно, грубо прекршила законе и подзаконске акте који третирају Дејтонски анекс осам мировног споразума и без обавезујуће сагласности надлежне Комисије на заштићеном територијалном обухвату поставила статуу.
- Уколико је било каква сагласност сад издана за ово актуелно постављање, она није правоваљана - истакла је члан Комисије за очување националних споменика у БиХ Анђелина Ошап Гаћановић.
Док се чека реакција полицијско-тужилачких истражилаца, водећи сарајевски "легалиста" крши и Међународне конвенције и повеље о заштити свјетске културне и природне баштине и нематеријалног културног наслијеђа.
Српском владару бизарно је модификовала и име и историјску титулу. А све зарад измаштане сарајевске "тисућљетне босанске хисторије". Из сарајевске историјске магле, по киши и под окриљем ноћи, умјесто српског краља из давнина, “искочио“ је босански. И "размахао" се на главном градском тргу, непотпуног имена као Твртко Први Котроманић, без, ваљда гадљиве, немањићке титуле "Стефан" која је баштиник духовне традиције светородне српске династије. Историчари у невјерици!
- То је само наставак ранијих политика којим се уз грубо фалсификовање историјских настоји изградити једна вјештачка нација на овом простору и негдје доказати теза политичких тих бошњачких кругова да Срба на овим просторима у Средњем вијеку није било. Наравно то је нетачно о томе свједоче многобројни историјски средњевјековни извори - истакао је историчар Бојан Крунић.
Између осталог и сам чин крунисања обављен о Митровдану 1377. године над моштима Светог Саве, у тада најзначајој српској светињи у манастиру Милешева код Пријепоља. А никако у Милима код Високог како Тврткови сарајевски "симпатизери" и њихови "суфлери" покушавају српску историју да "прекроје". Краљевску круну на главу ставио је милешевски Митрополит и озваничио титулу која се ишчитава и из, свега годину касније написане и очуване Тврткове повеље Дубровчанима.
Твртко је све до 1390 године носио титулу Краља Србљем, Босне, Приморја и западних страна. Из ове се титуле јасно види да је владао само над једним народом – Србима. Из овога се јасно види колико је Твртко био свјестан да је Србин и да у Босни живе само Срби. Његови насљедници поново истичу титулу Краљ Србљем, али су Босну наводили само као територију као и остале територије које су ређали у наставку попут Усора, Соли, Доњи крајеви, западне стране, Подриње, Хум, Далмација, Приморје.
И још много сличних сачуваних повеља и преписки владара и властеле из тог времена, насљедника краља Стефана Твртка. И у свакој иста титула – и почетак резервисан за свето тројство, а никако за "Алаху екбер". Баш као скоро два вијека старија Повеља Кулина бана - најстарији писани споменик на српском народном језику, а никако "камен темељац босанске писмености и државе", како то опет сарајевски прерађивачи историје желе да прикажу. И ова повеља је писана ћирилицом, а никако “босанчицом“. И оригинал тог наводног "родног листа" Босне, чува се не у Сарајеву или Анкари, већ у Санкт Петербургу, у Русији.
- Из свих тих њихових својатања ми можемо само да видимо те њихове прикривене намјере да кроз искривљивање историјских чињеница заправо стварају једну непостојећу етничку групу на овим просторима - додао је Крунић.
Историја се ствара, а не измишља. И то би сарајевски квази-историчари и легалисти требало да знају када у експанзији закашњеле изградње нације прекрајају историјске чињенице, ћирилицу проглашавају босанском, стећке богумилским, или пет вијекова старо Чајничко Јеванђеље фабрикују као босанску оставштину.