Миливојевић: Срби неће одустати од постојања на овим просторима
Миливојевић је истакао да је Погром "Олуја" извршен прије 28 година материјални доказ да је ријеч о прогону српског народа са простора Хрватске и о класичном етничком чишћењу на крају прошлог вијека, што напоросто не смије да се заборави.
- То је нешто што српски народ у цјелини не смије да заборави. Због свих ових пријетњи које и даље постоје над српским народом и његовом судбином и на вјековним огњиштима и на покушајима да се он даље прогања, важно је јединство српског народа и тако треба разумјети и ово заједничко обиљежавање које ће бити у Приједору - рекао је Миливојевић.
Када је ријеч о заједничкој сједници двије владе, Миливојевић истиче да је то потпуно у складу са Дејтонским споразумом и потреба је да се и на овај начин да до знања да српски народ нема намјеру да одустане од својих вијековних огњишта, нити од свог опстајања на овим просторима.
Српски народ се, додаје он, само бори и залаже за своја вјековна права, не угрожава никога и жели да стави до знања да је његов опстанак на просторима на којима је вијековима живио, национални интерес српског народа у цјелини.
- То тако и треба разумјети. То није уперено ни против кога, не доводе се у питање права других народа и никога на овим просторима, већ је то само обиљежавање нечега што је цивилизацијско питање и што је у функцији јединства и опстанка српског народа на овим просторима - рекао је Миливојевић за Срну.
Он је истакао да је смисао обиљежавања Дана сјећања на Србе убијене у хрватској злочиначкој акцији "Олуја" да се то страдање не заборави.
- Постоји тенденција неких страних и домаћих фактора у БиХ да се значај тога у Хрватској минимизира и да Срби буду на страни која сноси кривицу за све - навео је Миливојевић.
Обиљежавање Дана сјећања на све страдале и прогнане Србе у Погрому "Олуја" биће одржано сутра у Приједору на Тргу мајора Зорана Карлице, у организацији одбора влада Републике Српске и Србије за његовање традиције ослободилачких ратова.
Погром Срба у "Олуји" почео је 4. августа 1995. године офанзивом хрватске војске и полиције, те јединица ХВО-а на подручју Баније, Лике, Кордуна и сјеверне Далмације.
Дан касније, 5. августа, хрватска војска је ушла у готово напуштен Книн и истакла заставу Хрватске, док су колоне избјеглица преко српских територија у БиХ кренуле ка Србији.
Према подацима Веритаса, током "Олује" протјерано је више од 220.000 крајишких Срба, а на евиденцији се налазе имена 1.869 погинулих и несталих Срба, од којих 1.220 цивила.
Међународни суд правде је у пресуди из фебруара 2015. године "Олују" оквалификовао као етничко чишћење, али не и као геноцид, мада свјетски експерти за ту област тврде да је та операција имала сва обиљежја геноцида.