Кошарац: ЕУ - спољнополитички циљ, али не по сваку цијену
Кошарац је рекао да су приоритети које је Европска комсија задала БиХ значајна тема за разговор, те да треба уложити напоре иако постоје теме око којих на заједничком нивоу нема сагласности.
Он је рекао да је Република Српска ту потпуно рационална, те да српски представници кроз механизам координације и уставне надлежности настоје ријешити одређена питања.
- Требамо наставити разговоре како би наставили европски пут, али не на начин како то неко жели да моделира и прикаже у ружичастом облику, него због чињенице да је још валидна одлука Предсједништва БиХ да је ЕУ спољнополитички циљ БиХ - рекао је Кошарац.
Прво, сматра Кошарац, треба сачувати субјективитет и суверенитет Републике Српске, и то оним елементима које је Српска унијела у Дејтонски мировни споразум, а не на начин неких политичких перцепција о моделирању нове структуре власти.
Кошарац је истакао да је кандидатски статус само "шарена лажа" и да ЕУ има двоструке аршине, те да је кретање БиХ могуће једино кроз механизам координације.
- Било је речено да ће, онда када БиХ добије статус кандидата, ОХР бити угашен и да неће бити странаца у институцијама БиХ. Шта имамо данас? Имамо апсолутно непромијењено стање - рекао је Кошарац за Срну.
Кошарац је истакао да рјешавање унутрашњих питања у БиХ, неријетко коче заробљени политички односи у контексту шта ће рећи европска делегација.
ХРАБРИЈЕ ЗАШТИТИТИ ДОМАЋУ ПОЉОПРИВРЕДНУ ПРОИЗВОДЊУ
Он је, говорећи о помоћи пољопривредницима, која ће им бити потребна због кише која је интензивно падала у периоду сјетве, навео да се на заједничком нивоу мора храбрије приступити заштити домаће производње.
- Ми у структури имамо доста заробљених политичких односа, у контексту става шта ће рећи европска делегација. Напори које чини Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске и Влада Српске у цјелини кроз имплементацију политике заштите домаће производње су видљиви и морају бити настављени заједнички - рекао је Кошарац.
Он је истакао да је примарна производња много развијенија у Републици Српској у односу на ФБиХ, те да из тога и произилази потреба да се ти пољопривредни произвођачи и заштите.
- Припадам категорији људи који заговарају видљиве одлуке заштите домаће производње. Нама је неповољан Споразум о стабилизацији и придруживању и када то кажете, онда имате проблем од оних који то тумаче као кршење и нарушавање кредибилитета ове земље - рекао је Кошарац и поручио да не треба штити интересе ЕУ, него грађана БиХ.
Он је рекао да је потпуно неоправдано да се свјеже и расхлађено црвено месо у БиХ може увести без икаквих обавеза, а да увоз истог таквог меса у земље региона подлијеже одређеним финансијским обавезама.
Кошарац је рекао да се слични проблеми појављују и при доношењу одлуке о сталној забрани извоза обловине, те да и у том контексту треба афирмисати политке влада Републике Српске и ФБиХ.
- И ту имамо различита тумачења због различитих утицаја појединаца из европске делегације - рекао је Кошарац и подсјетио да одлука о забрани извоза обловине из БиХ истиче 31. јула, те да се нада да ће бити продужена и уведена трајна забрана извоза обловине.
ХРВАТСКА НЕКОРЕКТНА И БЈЕЖИ ОД ТЕМЕ ТРГОВСКА ГОРА
Он се осврнуо и на недавну заједничку сједницу Владе Хрватске и Савјета министара која, како је оцијенио, није дала никакве резултате, те истакао да су Трговска гора, граница и имовина и даље три отворена питања у односима двије земље.
Кошарац је рекао да Хрватска не показује интерес за рјешавање проблема у вези са изградњом одлагалишта нуклеарног отпада на Трговској гори.
- Хрватска не жели партнерство на начин да проблем са изградњом одлагалишта буде ријешен, а заједничка сједница је то и потврдила. Био сам принуђен да тражим да се та тачка мора наћи на сједници или сједнице неће бити. Било је мучно инсистирати на томе да Трговска гора мора бити међу прве три тачке дневног реда - рекао је Кошарац.
Он је оцијенио да је Хрватска потпуно некоректна према грађанима Републике Српске и Федерације БиХ и да бјежи од те теме, те да активности спроводи као да нема обавезу по основу међународних потписаних споразума.
- Ми од својих намјера нећемо одустати и све што смо урадили у земљи, кроз експертски и правни тим, кроз стратегију правног дјеловања, обезбјеђивања средстава из буџета Републике Српске и буџета ФБиХ за истраживања, не одустајемо од тога да тражимо пријатеље који ће нам помоћи у имплементацији "европских стандарда" - поручио је Кошарац и појаснио да су европски стандарди такви да се отпад складишти на мјесту настанка, што у односу са Хрватском није случај.
- Постоје различита тумачења европских званичника и то је оно што нас збуњује и због тога немамо повјерење у европске институције. Европска делегација у БиХ по том питању ништа није урадила - рекао је Кошарац.
Он је истако да су разговори о тој теми обављени и са министром иностраних послова Мађарске Петером Сијартом, који је исказао став Мађарске да БиХ треба истрајати у захтијевима за примјену европских стандарда.
- Из разговора са министром иностраних послова Словеније /Тања Фајон/ добили смо увјерење да је та земља потпуно спремна да преузме сав отпад који настане у Кршком и спремна да не дијели 50 одсто отпада", рекао је Кошарац и најавио да је за ову седмицу планиран састанак и са представницима аустријске владе, те да очекује да ће министар за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске Бојан Випотник ускоро организовати састанак у секретаријату ЕКСПО конвенције
Очигледна је, каже Кошарац, намјера Хрватске да те активности развија у правцу комерцијализације.
- Да сутра, неким другим земљама, које немају таква одлагалишта, комерцијално уступи своје капацитете. За нас је то неприхватљиво - нагласио је Кошарац.
ЦИЉ - ВИШЕ ИНТЕГРИСАНИХ ГРАНИЧНИХ ПРЕЛАЗА
Кошарац је рекао да ће Министарство на чијем је челу, у наредном периоду радити и на отварању више интегрисаних граничних прелаза, јер је за тим исказана потреба пословне заједнице.
- Исказана је потреба да заговарамо интегрисане граничне прелазе Сремска Рача, с обзиром на чињеницу да нам је Србија важан спољнотрговински партнер из квоте ЦЕФТА. Имамо ту и прелаз Котроман – Вардиште, као и мост "Братољуб" у Братунцу - појаснио је Кошарац.