Више од 6.000 Срба страдалих у Старом Броду не смије бити заборављено (ВИДЕО)
Слика дугих дјевојачких бијелих кошуља које се расвјетавају у набујалој Дрини непрестано се враћа у сјећање Милорада Ћебића, једног од ријетких преживјелих свједока усташког злочина у Старом Броду.
- Ко је прешао, тај је остао жив, а све што је овдје било на овом мјесту је страдало - испричао је Ћебић.
Милорад се присјећа да ко није скончао у Дрини, масакриран је.
Од краја марта до почетка маја те кобне 1942. године непрегледне колоне Срба цивила ушле су у Дрински канал, одакле се већина није никада вратила.
- Отац је већ погинуо, мајка нас је дала у дом, док ми је један брат преминуо од тешке заразе, ми смо се вратили у наше мјесто, док је мајка преминула 1945. године - додаје Ћебић.
Списак мучки убијених Срба није коначан. Истраживања и подаци о убијеној дјеци су фрапантни.
- Пописано је 126 дјеце до годину дана, од годину дана до пет година 407, и од пет до 14 година 947 дјеце - наводи Драган Вукотић, протојереј ставрофор.
Страдање у Милошевићима једно је од најболнијих сјећања али и најважнија историјска лекција за покољења, која живе у миру, у рату створеној Републици Српској.
- Више је погинуло цивила овдје на једном мјесту него за вријеме цијелог Одбрамбено-отаџбинског рата - каже Бошко Томић, изасланик Српског члана Предсједништва БиХ.
- Суштина је да смо успјели да сачувамо живаљ и наша огњишта. Створили смо Републику Српску и на нама је да је његујемо и пазимо у миру, као што смо то радили у рату - рекао је Данијел Егић, министар рада и борачко-инвалидске заштите у Влади Републике Српске.
Окамењени споменици у Дрини, мајке и дјеца раширених руку пуштају посљедњии крик – врисак какав се не чује нигдје као на Броду, не смију се заборавити.