Погледајте комплетно обраћање Жељке Цвијановић Савјету безбједности УН (ВИДЕО)
На почетку је Цвијановићева рекла да јој је драго да чује толико изјава у којима се каже да све владе чији представници учествују на овој сједници дијеле исти циљ, а то је суверена, независна, стабилна, функционална и просперитетна БиХ.
- Имајући на уму овај заједнички циљ, жељела бих да истакнем три тачке за које би се сваки обавијештени посматрач сложио да су кључне за постизање тог циља. Прво, и најважније: једини реалан пут ка овом заједничком циљу је поштовање Дејтонског споразума, укључујући Устав БиХ, и његову формулу за подјелу власти између три конститутивна народа у БиХ који дијеле дугу историју сукоба - истиче Цвијановићева.
View this post on Instagram
Каже да је Устав БиХ пажљиво конципиран на основу уважавања ове једноставне стварности, гдје је успостављен систем са децентрализованим надлежностима и важним механизмима подјеле власти, чиме је сваком народу дато увјеравање да се неће наћи под владавином других народа.
- Овај пажљиво састављен систем успјешно чува мир у БиХ више од 27 година. Пошто је Република Српска, ентитет чији су ме грађани изабрали у Предсједништво БиХ, овдје поменута толико пута, желим да напоменем да је Република Српска у Дејтону усагласила, са осталим странама, да буде дио изразито децентрализоване БиХ у којој све надлежности припадају ентитетима осим неколико које Устав изричито повјерава институцијама на нивоу БиХ - наводи Цвијановићева.
У деценијама након потписивања Дејтонског споразума, истиче да је БиХ извитоперена у знатно централизованији систем, скоро у потпуности захваљујући страним интервенцијама, а не правним, демократским дјеловањем.
View this post on Instagram
- Ако већ сви дијелимо заједнички циљ, а то је суверена, независна, стабилна, функционална и просперитетна БиХ, онда најважније што Савјет безбједности и његове чланице могу да ураде јесте да ријечју и дјелом подрже Дејтонски споразум и осуде поступке којима би овај, пажљиво замишљен и Уставом БиХ загарантован, систем механизама узајамне контроле био уништен. Друго, упркос жустрој реторици, безбједносна ситуација у БиХ је, у ствари, сасвим стабилна, што је недавно потврдио и ЕУФОР. БиХ уопште није буре барута каквим је приказују неки који траже већу страну интервенцију и контролу над БиХ - наводи Цвијановићева.
Каже да је тачно да се БиХ често налази у стању политичке тензије, али то стање је типично за већину демократија, укључујући и многе чији су представници данас овдје.
- И овдје долазимо до треће тачке. Пријетња по стабилност БиХ не долази од оштрих политичких изјава, него превасходно из недосљедног спровођења Дејтонског споразума. Једноставно речено, ако се договор постигнут у Дејтону не буде поштовао, нема наде да ће БиХ успјети. Дејтон се не поштује на два посебно опасна начина. Први је незаконито модификовање улоге високог представника из посредника у аутократу са неограниченим овлашћењима, која иду много даље од строго ограниченог мандата усаглашеног Анексом 10. Дејтонског споразума - рекла је Цвијановићева.
Та деспотска овлашћења, каже, чак су већа од овлашћења неког страног намјесника, пошто високи представник тврди да ужива потпуни имунитет од било каквих ограничења или надзора.
- Високи представници, који немају готово никакво релевантно искуство у региону и једва да имају квалификације за такву улогу, један за другим доносили су одлуке без могућности да друга страна изнесе свој став, без консултација са изабраним органима или званичницима у БиХ, и ван икаквог прописаног процеса, и то су учинили без овлашћења овог савјета или неког другог важећег правног инструмента или међународне организације - наводи она.
Ове диктаторске мјере, наводи Цвијановићева, за резултат су имале поплаву исхитрених, непромишљених и понижавајућих одлука - више од 460 закона и прописа, 110 амандмана на уставе ентитета и 249 казни изречених појединцима ван судског процеса, све без икаквог законског овлашћења или надзора.
- Упркос опште прихавећном ставу, чак и међу бившим високим представницима - да је тврдња високог представника да влада одлукама потпуно незаконита, Шмит је брзоплето најавио нове, реметилачке одлуке, којима је разбјеснио велике сегменте друштва БиХ.
- Својим најновијим декретима, чији је циљ измјена кривичних закона у ентитетима БиХ, изнова се руга владавини права у још једној дрској узурпацији демократских права грађана БиХ да сами управљају својом земљом – права која је овај Савјет дужан да штити. Штавише, непосредно прије мог доласка на ову сједницу, Шмит, чије именовање није одобрено у Савјету безбједности, запријетио је да ћу, ако се будем дрзнула да доведем у питање његов легитимитет пред овим савјетом, добити одговор који ми се неће свидјети. Однос који Шмит показује према изабраним званичницима у БиХ, нажалост, типичан је став већине страних званичника који пролазе кроз БиХ - каже Цвијановићева.
Њихов арогантан, како каже, презрив и охол однос према легално изабраним домаћим званичницима, који уживају широку подршку народа, и институцијама у БиХ је, у најмању руку је бескористан, а постаје посебно апсурдан када ове дипломате оштро критикују ентитете зато што су предложили законе који су истог садржаја као и закони који се већ годинама примјењују у њиховим матичним државама.
- Занимљиво је да се ови званичници, који свакодневно раде на узурпирању уставних надлежности демократски изабраних званичника у БиХ, жале када локални званичници одбију да им се потчине и поштују овлашћења која су незаконито присвојили, а онда нас оптужују за "недостатак комуникације". Диктаторска владавина високог представника не само да је очигледно незаконита, него и потпуно контрапродуктивна, о чему посљедњих година свједоче и бивши високи представници - наводи српски члан и предсједавајућа Предсједништва БиХ.
Истиче да пријетеће присуство ОХР-а и његови стални покушаји да микроуправља БиХ, гуше демократски процес и подривају несметан унутрашњи дијалог и помирење који су кључни за будући успјех БиХ.
- Заиста, непромишљено уплитање ОХР-а чешће ствара него што рјешава проблеме, што показује начин на који је изазвао и распламсао полемику у вези са власништвом над јавном имовином. У почетку је било опште признато да Устав јавну имовину оставља ентитетима, што је став који је послужио као основ за бројне законе БиХ, који су још увијек на снази, а који је својевремено потврдио и Уставни суд БиХ. Ентитетско власништво над јавном имовином признаје се чак се и у изјавама које су 2008. године дали или подржали утицајни страни званичници. Ово питање ни у једном тренутку није било спорно све док бивши високи представник Педи Ешдаун, са својим типичним империјалним ставом, није интервенисао и тако отворио читаву полемику. Након неколико година, тачније 2012. године, када су стране у БиХ постигле договор о питању јавне имовине, тадашњи високи представник Валентин Инцко га је поништио, просто зато што га није издејствовао ОХР и зато што му се није свиђао - објашњава Цвијановићева.
Неизвјесност у погледу питања јавне имовине, која је како каже, настала искључиво због мешетарења ОХР-а, сада кочи сарадњу и напредак у БиХ, јер су се овог питања ухватили они који желе даљу централизацију БиХ супротно Уставу.
- Ако ће БиХ икада бити суверена, независна, стабилна, функционална и просперитетна, онда владавина у БиХ мора да лежи не у рукама неизабраних странаца који доносе деспотске декрете према својим жељама и склоностима, него у рукама Устава и њених грађана, у складу са демократским начелима и владавином права. Мислим да је свим члановима Савјета непобитност наведеног очигледна, мада је можда посебно јасна многим земљама чији су представници овдје присутни и које имају поносну историју ослобођења од деспотске империјалне власти одређених страних сила. И чланови овог савјета морају признати да су владавину права дужни поштовати не само локални лидери у БиХ, него и они страни званичници који годинама игноришу или чак активно подривају Устав БиХ усаглашен у Дејтону, који редовно и ноншалантно крше одредбе Бечке конвенције, којима се забрањује уплитање страних дипломата у домаћу политику, и који утичу на судске предмете који би требало да се рјешавају искључиво у складу са Уставом и уз стваран правосудни интегритет - каже Цвијановићева.
Наводи да ово указује на другу велику пријетњу по уставни поредак у БиХ.
- Нажалост, највећу извитопереност уставне структуре БиХ изазвала је управо институција која је формирана да је штити – Уставни суд БиХ. ОХР се често жали да ентитети не поштују одлуке Суда. Исти тај ОХР лицемјерно је наредио да су његове одлуке недодирљиве када је ријеч о поступцима пред судовима у БиХ. Занимљиво је и да се ОХР никада не бави разлозима због којих се одлуке Суда наилазе на скептицизам, а то су корумпираност судског процеса због мијешања и утицаја самог ОХР-а, уз утицај одређених страних сила, као и чињеница да контрола над Судом лежи у рукама тројице страних судија - каже Цвијановићева.
Ове стране судије, наводи она, за које је предвиђено да буду у саставу Суда само првих пет година његовог рада, не живе у БиХ, нису студирали право наше земље, не говоре локалне језике, и доносе немуште одлуке за које се многи слажу да звуче као политички акти састављени да се удовољи одређеним страним силама, а не као правно утемељене одлуке.
- Када неки суд игнорише етичке стандарде у правосуђу и уставна ограничења сопствених овлашћења и доноси одлуке које су ultra vires, тај суд природно губи поштовање грађана и других грана власти. Када су такве одлуке производ гласачког блока страних судија који су подложни утицајима са стране, јасно је зашто таквим одлукама недостаје кредибилитет.
Управо у контексту ове потпуне узурпације демократског процеса у БиХ споља и корупције нашег правосуђа треба схватити такозвану "сецесионистичку реторику" и друге политичке изразе крајње фрустрације у БиХ - наводи Цвијановићева.
Што се тиче Републике Српске, истиће Цвијановићева, њена званична политика остаје онаква каква је одувијек и била, Република Српска је опредијељена за суверенитет и територијални интегритет БиХ и уставни поредак утврђен Дејтонским споразумом, а прије свега је посвећена миру.
- Међутим, није спремна да прихвати незакониту, деспотску власт високих представника и неуставне одлуке Уставног суда, да се њена уставна, демократска права газе, нити да се третира као колонијални посјед одређених страних сила. Република Српска се некако нашла у орвеловској ситуацији гдје се негодовање због нарушавања и деградације Дејтонског устава сматрају антидејтонским. Лицемјерје таквих навода, које долазе од неких који активно подривају Устав усаглашен у Дејтону, просто је запањујуће - истиче српски члан и предсједавајућа Предсједништва БиХ.
Ако би чланови овог савјета прочитали најновији извјештај ОХР-а у овом контексту, онда би истиче Цвијановићева, можда схватили да многима од у БиХ тај извјештај звучи као извјештај колонијалног намјесника матичном министарству, у ком се жали да мјештани, који су превише затуцани и нецивилизовани да би сами собом владали у уставној демократији, не поштују и не цијене добронамјеран деспотизам његовог господства.
- А ако чланови Савјета прочитају најновији извјештај Републике Српске, видјеће да се Република Српска не може оптужити да је нека "одметничка држава" само зато што позива стране званичнике да поштују међународно право и уставна демократска права грађана БиХ - казала је Цвијановићева.
Још једном се захвалила члановима Савјета на бризи за будућност њњнњ земље.
- Тражим од Савјета да подржи БиХ инсистирањем на потпуном спровођењу слова Дејтонског споразума и осуди страно мијешање у БиХ којим се подрива Споразум, крши владавина права, корумпира наш правосудни систем и омета политичка сарадња унутар БиХ. Као најважније конкретне кораке у том правцу, овај савјет треба једном за свагда да јасно стави до знања да високи представник нема деспотска овлашћења да одлукама управља БиХ и да потврди да домаће институције на свим нивоима власти имају право да доносе одлуке у складу са нашим уставом - истиче Цвијановићева.
Увјерена је да БиХ може имати успјешну будућност ако се Дејтонски споразум буде досљедно спроводио уз подршку овог савјета.