Министарство правде: Изјава политичких представника из ФБиХ директан покушај кршења Дејтона
У самој преамбули "заједничке изјаве" политички представници ФБиХ се позивају, између осталог, на међународноправни субјективитет, те спољни и унутрашњи континуитет БиХ, при том занемарујући чињеницу да је Анексом 4 Дејтонског споразума у члану 1 прописан искључиво међународно-правни континуитет БиХ у погледу међународно-правног континуитета, што подразумијева постојање БиХ са измијењеном структуром и према међународно признатим границама, те да остаје чланица УН и да може тражити чланство у другим међународним организацијама.
- Дакле, континуитет БиХ се огледа само у погледу континуираног међународно-правног признања са измијењеном унутрашњом структуром, што даље подазумијева да БиХ нема континуитет унутрашњег уређења, јер је исто измјењено Дејтонским споразумом и самим тим нема ни континуитет у погледу располагања државном имовином - наводи се у саопштењу.
Из Министарства посебно истичу да је Република Српска своју територију у проценталном дијелу од 49 одсто унијела у БиХ Женевским споразумом од 8. септембра 1995. године уз одобрење Савјета безбједности УН, након чега је то потврђено и закључивањем Дејтонског споразума.
У саопштењу се истиче да Уставни суд БиХ нема надлежност, нити овлаштења да расправља о Дејтонском споразуму и његовим анексима, што он чини упуштајући се у одлучивање о имовини ентитета која је као таква ушла и у Анекс 2 Дејтонског споразума који се односи на споразум о граничној линији између ентитета и односним питањима.
- Када је у питању позив политичких представника ФБиХ на досљедно поштовање Дејтонског споразума, истичемо да је он контрадикторан, јер управо они који се у својој изјави позивају на поштовање тог споразума потписују изјаву која је у супротности са словом Дејтона, те истичемо да је Република Српска принципјелно за његову потпуну примјену - наводе из ресорног министарства.
Из Министарства додају да у прилог томе иде и чињеница да је Република Српска позвала ФБиХ да заједнички, договором ријеше питање државне имовине као њен једини титулари у БиХ.
- С тим у вези истичемо да БиХ нема надлежност да регулише питање државне имовине, као и чињеницу да у БиХ нема нижих и виших нивоа власти, јер је она уређена као заједница коју чине Република Српска и ФБиХ са својим унутрашњим уређењима, које су на основу уставних овлаштења, између осталог, својим прописима регулисале питање државне имовине. Регулисањем државне имовине од БиХ на начин како је то наведено у заједничкој изјави могло би доћи само до неуставног и незаконитог отуђења имовине Републике Српске од БиХ, што би довело до постојања правне несигурности када је ријеч о имовини Српске, што она неће допустити - наводи се у саопштењу.
У Министарству сматрају да је недопустив политички притисак на Тужилаштво БиХ, односно захтјев за њихово поступање у појединачним предметима од потписника заједничке изјаве, док се истовремено користе начином комуникације која представља отворену пријетњу по Републику Српску и мир у БиХ, што је директно кршење управо Дејтонског споразума.
- Истичемо да је Република Српска опредијељена за потпуну примјену и поштовање Дејтонског споразума и Устава БиХ, самим тим и владавину права у БиХ, те још једном наглашавамо да је Анексом 4 Дејтонског споразума чланом 3, између осталог, прописано да све државне функције и овлаштења која овим уставом нису изричито додијељена институцијама БиХ припадају ентитетима - наводи се у саопштењу.
Како у Уставу БиХ нема изричите надлежности институција БиХ да регулишу питање државне имовине, истичу из Министарства правде Српске, неспорно је да је питање власништва над имовином, па и државном, надлежност Републике Српске.
Осам бошњачких политичких представника из ФБиХ потписало је заједничку изјаву о државној имовини у којој су навели да Тужилаштво БиХ и остали надлежни органи БиХ морају процесуирати одговорна лица која најављују да ће наставити књижење те имовине на Републику Српску. Они сматрају да само ниво БиХ има искључиву надлежност да уређује сва питања која су везана за ову имовину.