Обрадовић: Деминирање у БиХ се одвија споро због недостатка новца
Обрадовић је за Срну рекао да је Стратегијом противминског дјеловања планирано издвајање 336,2 милиона КМ са циљем испуњења свих стратешких и оперативних циљева.
Он је навео да је одобрено продужење постојеће Стратегије до 2027. године, те да ће ова година дати јасне показатеље када би требало да буде завршен процес деминирања.
Обрадовић је рекао да је за "противминске акције" у прошлој години утрошено 31.653.180 КМ.
- Од укупног износа домаће институције су за процес деминирања издвојиле 16.302.532 КМ, а од донатора и међународних извора финансирања обезбјеђено је 15.350.648 КМ - рекао је Обрадовић.
Према његовим ријечима, БиХ је добила продужење рока за уклањање свих преосталих минско експлозивних средстава према Конвенцији о забрани противпјешадијских мина, а новим роком прецизирано је да земља буде очишћена од мина до 2027. године.
- БиХ спада у ред земаља које се суочавају са великим минским проблемом. Величина сумњиве опасне површине на мине у БиХ износи 859,35 метара квадратних - рекао је Обрадовић.
Он је рекао да је од заосталих мина у БиХ, у послијератном периоду, страдало 1.780 лица, од чега је 623 погинуло.
- Приликом обављања послова хуманитарног деминирања у БиХ страдала су 134 деминера, од чега 53 смртно - рекао је Обрадовић.
Обрадовић је рекао да се број цивилних жртава смањује, али је подсјетио да се и прошле и ове године догодила по једна "минска несрећа" у којима су погинула два мушкарца.
- Већином је урбани дио градова и села очишћен, али су и даље под минама остале рубне падине и шумска газдинства. Све површине су означене, али има људи који уклањају знакове. Улазе у шуме због сјече дрвета, свејсно улазе и они најчешће страдају - упозорио је Обрадовић.
Најугроженије општине у БиХ су Добој, Теслић, Маглај, Усора, Заводовићи, Горњи Вакуф, Сански Мост, Велика Кладуша, Травник, Илијаш и Коњиц.
До сада пронађено 80.000 мина и 65.000 експлозивних средстава заосталих након рата.