Алберт Анштајн - творац теорије релативитета и нобеловац
Студирао је математику и физику на Политехници у Цириху, гдје је добио швајцарско држављанство и оженио се српском математичарком Милевом Марић, која је, према новијим релевантним истраживањима, имала знатно већу улогу у његовом научном раду него што се претпостављало.
Ванредни професор у Цириху постао је 1909, а 1914. године постаје директор Кајзер-Вилхелмовог института у Берлину и члан Пруске академије наука, због чега је поново примио њемачко држављанство.
У Њемачкој је живио до доласка на власт нациста 1933. године, када је емигрирао у САД, гдје је и умро.
Ајнштајн је 1905. године објавио специјалну, а 1916. општу теорију релативности.
Објаснио је 1905. године закон фотоелектричног ефекта помоћу квантне теорије.
Развио је теорију физичког поља, тражећи везу међу гравитационим и електромагнетним пољима.
Расправе о свеобухватности и основаности теорије релативитета још трају, али је, у сваком случају, његов научни рад измијенио представу о свијету и васиони и поставио темељ нових наука.
Дјела: "Теорија Браунових кретања", "Електродинамика тијела у кретању", "Основи опште теорије релативности", "О специјалној и општој теорији релативности", "Еволуција физике", "Моја слика свијета", "Значење релативности", "Идеје и мишљења".
Ајнштај је умро 1955. године.