Перишић: Дјеловање УСАИД-а - ко финансира "стране агенте" у БиХ
- Та агенција је виши савезни орган извршне власти у САД. У октобру 2012. године руске власти су забраниле УСАИД у Русији, и то послије покушаја изазивања обојене револуције (балотнаја револуција) у Москви 2011/12. уочи и послије предсједничких избора када је Путин постао по трећи пут предсједник. У објашњењу руских власти о забрани стоји да је УСАИД покушавао да утиче на политичке процесе дистрибуцијом грантова организацијама цивилног друштва (НВО), и утичући на резултате изборе на различитим нивоима - истиче Перишић.
Посебно је уочено, наводи, дјеловање УСАИД-а на Сјеверном Кавказу (Грузија и Јерменија).
- УСАИД има одсјек за транзиционе иницијативе. Преко тог одсјека УСАИД је финансирао субверзивне операције на Куби 2009. године преко друштвене мреже ЗунЗунео (ZunZuneo) и то путем СМС. Прије неколико дана покренуте су насилне демострације у Грузији, управо од стране НВО који је финансиран од стране УСАИД-а. Занимљиво је да је УСАИД 2021. године са Савјетом министара у БиХ постигао споразум о петогодишњој сарадњи кроз различите пројекте у "подршци економском и демократском развоју БиХ" - наводи Перишић.
Међутим, да ли је у питању споразум који ће убрзати економски раст у БиХ или су разлози другачији?
- Наиме, послије потписивања споразума у марту 2021. године, званични Вашингтон је саопштио да се ради о "подршци УСАИД-а демократском вођству БиХ да ограничи могућност за малигне утицаје". Терминологија је позната. Малигни утицаји се односе на Русију и Кину, али циљају Републику Српску. Дакле, УСАИД дјелује легално, на жалост, уз "асистенцију" Савјета министара. Да ли су тадашњи српски министри уопште знали шта је УСАИД? У споразуму са Савјетом министара наводи се и да ће дјеловање УСАИД-а до 2025. године помоћи БиХ да оствари прогрес и на путу евроатлантских интеграција. Дакле, један од циљева је и учлањење БиХ у НАТО, коме се Српска противи - наводи Перишић.
Што се тиче дјеловања НВО, каже, занимљиво је како су то рјешиле САД.
- САД су такве активности законски почеле да регулишу још 1938. године. Тада је усвојен закон под називом "Акт о регистрацији страних агената" (енг. Foreign Agents Registration Act, FARA). Овај закон је доживио више амандмана, а посљедњи је био 1995. године. Закон захтјева од агенција, као и физичких и правних лица, да откривају своје изворе финансирања. Према овом закону, страним агентом сматра се лице (физичко или правно), које дјелује под руководством или под надзором иностраних организација и при томе се бави политичком дјелатношћу у интересима иностраних организација. Под политичком активношћу подразумијева се дјелатност која је усмјерена на утицај на федералне власти САД-а како би оне промијениле унутрашњу или спољну политику. Поред тога, у САД постоји још осам других закона из разних области који третирају дјеловање страних агената. Дакле, САД под будним оком својих разних служби прате свако финансирање из иностранства НВО сектора – али, с друге стране, учествују у рушењу других влада управо преко "страних агената" које они финансирају - истакао је Перишић.
Подсјећа да је Русија 2012. године, послије неуспјешне обојене револуције, коју су водиле НВО финансиране од УСАИД-а, донијела закон којим су дотадашње непрофитне организације добиле статус страног агента, ако се баве политичким активностима и ако се баве обликовањем јавног мњења.
- Такве организације су страни агенти ако примају новац и другу имовину од других држава, међународних и глобалних организација, страних држављана. Страни агент се односи и на странце који раде у Русији, а пријављени су Руској унији индустријалаца и предузетника, као и регистроване вјерске организације са сједиштем изван Русије, стране државне корпорације и државне компаније, као и невладине организације које су они створили. Према руском закону, страни агенти се као такви морају регистровати у Министарству правде и навести свој статус у свим публикацијама, у медијима и на Интернету - наводи професор.
Каже и да се не заборави да је УСАИД финансирао безброј НВО у Украјини у периоду од 2004. до 2014. (од полууспјешне "нараџансте" до крваво успјешне "мајдан" револуције). Занимљиво је да су те украјинске организације биле не само антируске, него углавном и неонацистичког усмјерења. Социјално, економско и политичко стање у БиХ је веома ровито, посједује мноштво елемената које могу послужити разним "невладиним организацијама" да дјелују на начин како УСАИД диригује. Уосталом, од те америчке агенције су плаћени. Због тога власти Српске морају да обрате пажњу на финансирања из иностранства. Прекид таквих грантова и дотација веома брзо и радикално би смањио могућност дестабилизације БиХ и Српске. Међутим, да ли су власти Српске спремне да донесу закон о страним агентима? Изјава предсједника Милорада Додика да је потребно донијети такав закон, управо по угледу на такав у САД, наговјештава ту могућност. Грађани Српске би већински то подржали. Притисци из Вашингтона и Брисела би могли бити анулирани јасним навођењем да такве законе имају и западне државе - закључује Перишић.