Орлић: Сретење је симбол државности и борбе за слободу
Орлић је у обраћању званицама и окупљеним грађанима на мјесту гдје су Карађорђе и саборци на данашњи дан 1804. године повели српску борбу за ослобођење од Турака, поручио да је Сретење "црвено слово" за све Србе и дан када се славе врлине које су српском народу дале снагу да се бори за слободу, не питајући за цијену.
- На Сретење славимо јединство и тешком муком извојевано државно уређење Србије, изграђено на чврстој одлуци да опстанемо и постојимо, као и да српско име сачувамо и са поносом га изговарамо и да свој језик и писмо његујемо - навео је Орлић.
Он је истакао да окупљени у Орашцу данас одају почаст онима који су то све српском народу обезбиједили и стоје на мјесту гдје је упаљен пламен слободе, захвални српским великанима - вожду Карађорђу, кнезу Милошу и свим знаним и незнаним јунацима који су животе посветили отаџбини и положили их на њен олтар.
- Сретење је симбол државности и борбе за слободу, који су уткани у свако наше дјело и жртву. Ми смо израсли у народ чије су јунаштво цијенили и њихови непријатељи. И данас најскуље плаћену слободу чувамо бранећи мир, право на опстанак и будућност нашег народа. Градећи стабилну и снажну земљу, доказујемо да смо достојни насљеђа славних предака - рекао је Орлић.
Орлић и предсједник Народне скупштине Републик Српске Ненад Стевандић заједно су положили вијенце и одали почаст јунацима Првог српског устанка код споменика вожду Карађорђу.
На церемонији у Орашцу присуствовао је и вршилац дужности министра рада и борачко-инвалидске заштите Синиша Каран, који је и министар унутрашњих послова Републике Српске, чланови Влада Србије, представници Српске православне цркве и других вјерских заједница у Србији, Војске Србије, дипломатског кора и бројних удружења и организација.
Прије церемоније одржан је помен вожду Карађорђу и устаницима, који је служио Његово преосвештенство епископ шумадијски Јован, уз саслужење свештенства.
Србија данас обиљежава Сретење - Дан државности, у знак сјећања на 15. фебруар 1804. године када је подигнут Први српски устанак под вођством вожда Карађорђа и када је 1835. године донесен Сретењски устав, први модерни Устав Србије.