Колике ће бити економске и финансијске посљедице разорног земљотреса у Турској? (ВИДЕО)
Земљотреси су нанијели 84 милијарде долара штете турској економији.
Губици националне економије могли би да буду и већи од десет одсто бруто домаћег производа, прве су процјене турске Конфедерације предузетника и привредних кругова.
Уништен је дио Турске - величине пола Француске или Њемачке. Посљедице ће вјероватно осјетити цијели свијет.
Од града непролазне љепоте, како су га звали свјетски путници, Адана, један од економски најразвијених градова у Турској и шести по броју становника, потпуно је уништен. Губици националне економије могли би да буду већи и од десет одсто бруто домаћег производа.
- Ту се налазе огормни економски центри, већи него цијели западни Балкан заједно. Што се тиче економског значаја, послије Истанбула и Бурсе, тај регион је трећи најавжнији дио турске економије, подручје које има велику традицију у производњи не само текстила, памучних деривата, штофова, дугмади, конаца и друге робе, већ и сировина - изјавио је представник Турско-српског пословног савјета Александар Међедовић.
Земљотрес је уништио више од 10, па и до 15 одсто територије Турске, каже Међедовић, а опоравак би могао да траје и пет година.
Посљедице ће осјетити и свјетска економнија јер осим текстилне, у региону погођеном земљотресом, производили су се и аутодијелови.
- У првих мјесец дана и мало више ће се појавити празнине у ланцу добављача, али ће фабрике гледати одакле могу да набаве сировине и дијелове. Већина прозивођача има алтернативу - објаснио је Међедовић.
Регион погођен земљотресом важан је за агро бизнис. Ту се производио велики дио хране за домаће и страно тржиште.
Посебно забрињава и то што је уништена једна од најважнијих, не само турских, већ и свјетских лука у којој се претовара не само роба, него и нафта са Блиског истока.
Највећи удар осјетиће становништво. Турска има инфлацију од 80 одсто званично, односно до 250 одсто незвначино, што су отежане економске околности, сматра струка.
Ипак сагласни да ће материјална штета бити надокнађена, али ће губитак становништва проузроковати проблеме на турском тржишту рада.
- Јер фабрика која је цијела остала у Адани не може да функционише без памука из Атаја, а ти људи који раде памук, или им је погон оштећен, или они више нису међу живима - рекао је Међедовић.
- Познато је да су турски радници изузетно вриједни радници и присутни свуда по свијету, и сигурно је да ће се тај проблем осјетити у будућности - изјавио је економиста Милош Грујић.
Какве посљедице ће земљотрес оставити на спољнотрговинску размјену Турске и БиХ рано је говорити, наводе у Спољнотрговинској комори.
У сталном су контакту са турским привредницима. Осим хуманитарних, од турске стране су добили захтјев да пошаљу списак компанија из БиХ које у овом моменту производе најпотребније - деке, гријалице, контејнере.
- Турска страна, односно амбасада, је затражила списак компанија које производе деке, гријалице, грађевински материјал, контејнере па и чак монтажне куће - прецизирао је директор Агенције за промоцију извоза БиХ у СТК БиХ Енес Алишковић.
Економисти из региона сматрају да би штета, умјесто процијењених десет одсто бруто домаћег производа, могла да иде и до 20 одсто БДП-а.
Ипак, оптимистични су да ће Турска моћи да се избори. Подсјећају на разорни земљотрес у Истанбулу 1999. године након којег се, кажу, тада технолошки неразвијенија Турска успјела опоравити за мање од три године.