У Хрватској се смањује број бракова, више је грађанских него вјерских
Према истим подацима расте и просјечна старост при склапању првог брака, као и број грађанских бракова, док се смањује број оних који се склапају у цркви.
- Ради се о трендовима на ниову Европске уније који се пресликавају и на Хрватску - рекла је Хини начелница демографских и друштвених статистика у Државном заводу за статистику Дубравка Рогић-Хаџалић.
У Хрватској су 2021. склопљена 18.203 брака, док је прије пет или десет година њихов број био 10 посто већи. Статистика биљежи да је 2012. склопљено 20.323 бракова, а 2017. њих 20.310. Посматрајући дуже раздобље, примјетан је силазни тренд склапања бракова, при чему их је најмање, 15.196, забиљежено у вријеме пандемије короне 2020. године.
Просјечна старост при склапању првог брака повећава се и за мушкарце и за жене. На примјер 1989. је просјечна старост младе била 23 године, а младожење 27 година, док су у 2021. младенци просјечно били стари 29 и 32 године.
С временом пада број вјерских, док расте број грађанских бракова, а ван бракова рађа се готово четвртина дјеце.
Током 2021. грађански брак склопило је 52 одсто парова, а вјерски 48 одсто, док је на примјер 2012. било 58 одсто вјерских и 42 одсто грађанских бракова.
Изван брака у Хрватској је рођено 8.598 дјеце, односно 24 одсто од укупно живорођене дјеце.
Подаци Еуростата показују да је, на примјер, у Француској број дјеце рођене ван брака знатно већи и износи 62 одсто, у Норвешкој 59 одсто, Португалу 58 и Словенији 57 одсто.
Рогић-Хаџалић каже да се број разведених бракова смањује из године у годину, те да је просјечно трајање раведених бракова 15 година.