Кошатка: Давање статуса кандидата БиХ - подстицај реформама
Кошатка је истакао да статус кандидата треба схватити као подстицај реформама.
- Сада је на њима да покажу да ли ће искористити предност свог статуса кандидата - рекао је Кошатка у интервјуу за портал "Европски западни Балкан" /European Western Balkans/.
Он је истакао да је приоритет ЕУ и даље Западни Балкан, што је био и прије почетка руске специјалне операције у Украјини.
Кошатка је рекао да у ЕУ постоји заједнички осјећај да се мора дати шанса земљама Западног Балкана, али да "оне морају да ураде свој домаћи задатак" и да је јасно да се атмосфера промијенила послије руске операције у Украјини.
- ЕУ жели да покаже да јој је заиста стало до региона. Не ради се о тешком раду и добрим резултатима једног предсједавања, већ о општој вољи ЕУ. Ова воља је присутна - рекао је Кошатка и додајући да је примјер за то и давање статуса кандидата БиХ.
Кошатка је додао да је чешко предсједавање ЕУ било успјешно у погледу Западног Балкана, јер су остварена три главна циља.
- Први је био да се отпочну приступни преговори са Сјеверном Македонијом и Албанијом. Други је био одлучивање о либерализацији визног режима за Косово, а трећи давање статуса кандидата БиХ - рекао је Кошатка, чија земља завршава шестомјесечно предсједавање ЕУ.
Говорећи о Србији, Кошатка је подсјетио да је један од циљева чешког предсједавања било отварање преговарачког поглавља са Београдом, али да се то на жалост није догодило и да о томе није било праве дебате.
- Наравно, увијек имате неке техничке расправе. Али, да будемо искрени, атмосфера није погодна за отварање нових поглавља са Србијом - рекао је Кошатка.
Он је рекао да постоје три главне препреке у случају Србије.
- Прво, нема напретка у области владавине права. Друго, нема напретка у дијалогу Београда и Приштине. И трећи је веома низак степен усклађености српске спољне политике са заједничком спољном и безбједносном политиком ЕУ. Ово је велики проблем који постаје све већи и већи - рекао је Кошатка.
Он је додао да је тај проблем прије извјесног времена био скоро секундаран у односу на претходна два, али да је са руском војном интервенцијом у Украјини то постало питање принципа.
- ЕУ ће сада инсистирати на том усклађивању - рекао је Кошатка и додао да ће владавина права "остати велика препрека на европском путу Србије".
Говорећи о самопроглашеном Косову, Кошатка је подсјетио да је Приштина 15. децембра предала апликацију за кандидатски статус у ЕУ и да није било времена да се уради нешто више осим да се амбасадори земаља чланица ЕУ обавијесте о томе.
- Током предстојећег предсједавања Шведске може се очекивати да започну консултације са државама чланицама - рекао је Кошатка.
Шведска, наредна предсједавајућа ЕУ, дефинисала је четири циља свог предсједавања - очување европског јединства и јачање безбједности, зелена транзиција и енергетска политика, јачање европске конкурентности и очување и важност европских вриједности, демократије и владавине права.