Штрбац: Хрватска наплаћује огромне судске трошкове породицама убијених Срба
Штрбац наводи да су случајеви сестара Радмиле и Мирјане Вуковић и Милана Смолића, које је у Хрватском сабору поменуо посланик Самосталне демократске српске странке /СДСС/ Борис Милошевић и ову праксу хрватских судова назвао срамном, само врх леденог бријега.
Он каже да Вуковићеве за судске трошкове спора, који су покренуле за убиство родитеља и сестре, морају да плате 8.000 евра, док Смолићу пријете пљенидбом куће због трошкова у поступку по тужби за накнаду штете за убиство оца.
"Оборено" 95 одсто тужби
Истичући да нема сумње да су Вуковићи, као и Смолић, страдали у рату, Штрбац је рекао да је епилог био исти у 95 одсто тужби које су Срби подносили против државе Хрватске за накнаду ратне штете без обзира на то што су њихови најмилији убијени, јер нису успјели да докажу да је ријеч о жртвама ратних злочина хрватских оружаних снага.
Односно, нису успјели да оспоре да су чланови њихових породица погинули у зони борбених дејстава, што указује, како каже Штрбац, да су, по најчешћим пресудама хрватских судова, "сами криви јер су се у погрешно вријеме нашли на погрешном мјесту".
- То звучи веома ружно да ти, напримјер, неком ко ти је убио сина мораш да платиш трошкове јер ниси успио да докажеш ко га је убио. Међутим, правда је једно, а право друго, а овдје је ријеч о основном правилу у правосуђу у цијелом свијету, по којем онај ко је изгубио спор плаћа трошкове. Нажалост, Срби не могу доказати ко им је побио најмилије, јер немају живих свједока - објаснио је Штрбац.
Према његовим ријечима, тужбе Срба за накнаду ратне штете у Хрватској за већину оних који су их поднијели претвориле су се у ноћну мору, иако многима то није изгледало тако 2003. године, када су добили могућност да то ураде након што је Хрватска усвојила сет закона, међу којима је био и закон о одговорности државе Хрватске за незаконите радње припадика њених оружаних снага.
Штрбац је нагласио да је то изазвало велику горчину, јер су међу онима који морају да плате високе судске трошкове породице попут Вуковића из Медара, иако су у акцији "Бљесак" из те фамилије страдала два брата, њихове жене и троје дјеце.
Међутим, то за хрватско правосуђе није имало никакву тежину пошто је подносиоцима тужбе речено да су се сви убијени нашли у зони ратних дејстава у незгодно вријеме и да за ту ратну штету не одговара држава.
Напуштена имања - "Доказ благостања"
Штрбац је указао да су у "Веритасу" имали и случај гдје је убијена четворочлана породица - отац, мајка и двоје дјеце, чији су чланови породице поднијели тужбе за накнаду штете са високим одштетним захтјевом, због којих су се се трошкови спора повећали на вриједност једног стана.
- Знам да је једна рођака, када су помрли сви ти родитељи и родбина убијених, морала да прода стан у Београду да би платила трошкове поступка, а мислим да је то била сума између 35.000 и 40.000 евра - свједочи Штрбац.
Искуства "Веритаса", који покушава да помогне таквим породицама, показују да се ствари нису промијениле ни када је Хрватска у међувремену донијела уредбу о дјелимичном или потпуном ослобађању плаћања судских трошкова за чланове породица ратних жртава који су изгубили спорове по тужбама за накнаду штете.
Штрбац објашњава да је то могуће у теорији, али у пракси и није јер је уредба врло компликована, па се од подносилаца захтијевају попуњени формулари на девет страница, и то тако да се упишу сви чланови породице, сва њихова примања и имовина, уз потврде о новчаним средствима, висини плате или пензије, аутомибилима и свему и свачему.
- Онда се одлучује да ли ће их ослободити у потпуности или дјелимично. То иде врло споро. Ми смо у десетинама случајева покушавали да помогнемо тим људима да попуне те формуларе. То се још вуче по судовима и тек је неколико случајева одлучено, а све остало се растеже у недоглед - констатовао је Штрбац.
Окрутност уредбе на својој кожи осјетила је и породица српског војника убијеног након заробљавања, којој је "Веритас" помогао да попуни формулар за ослобађање плаћања судских трошкова у спору који су родитељи, жена и син жртве изгубили.
- Када су попунили формулар, од њих су тражени разни папири и многе друге ствари. То су људи који живе у Србији и у Хрватској имају имовину, која никоме не користи, јер су то земљиште, шуме и оранице напуштени. Међутим, то им прави огроман проблем, јер је велико питање да ли ће их због тога бар дјелимично ослободити плаћања судских трошкова - оцјењује Штрбац.
Овакви случајеви, како је образложио, били су сигнал да политички представници Срба у Хрватској, заједно са домаћим и међународним невладиним организацијама, затраже да сви људи којима су убијени чланови породица, али не могу да докажу ко су непосредни извршиоци, бар буду ослобођени плаћања судских трошкова.
Испоставило се да од тога нема ништа, јер Хрватска одолијева и не помишља да било шта мијења, иако представници СДСС-а попут Милорада Пуповца, Милошевића и Ање Шимпраге, која је заузела његово мјесто потпредсједника Владе Хрватска за људска и мањинска права, то и даље траже.
Прекинути агонију!
Штрбац сматра да они, упркос свему, не треба да одустају од те борбе, јер Владу контролише њихов коалициони партнер ХДЗ, а осим њих било ко други тешко може нешто да уради, тако да би људи из СДСС-а могли да буду агилнији и траже помоћ свијета у рјешавању овог проблема, пошто је Хрватска члан ЕУ и НАТО.
- Србија ту не може да помогне, јер је у великом проблему због пријетње Хрватске да ће јој блокирати пут ка ЕУ ако не плати обештећење за све што је порушено и уништено у току рата у Хрватској, а потежу и друга питања попут границе на Дунаву, несталих и надлежности судова за ратне злочине - подсјетио је Штрбац.
Он је увјерен да се, колико год то било тешко, мора наћи начин да престане агонија људи који су изгубили спорове тражећи обештећења за убиства чланова својих породица, будући да уз трошкове парнице морају да плаћају високе таксе и излажу се огромном исцрпљивању и стресу због трикова хрватских судова, који у оваквим поступцима навијају за своју државу.