Код Шековића пронађена црква из времена Немањића (ФОТО)
Игуман манастира Папраћа Нектарије рекао је Срни да се стара црква која је пронађена испод пода постојећег манастира може довести у везу за период када је владао краљ Драгутин или још раније од 14. вијека.
Он је додао да ће то показати археолошка истраживања која су у току на црквеном простору манастира Папраћа.
- У зависности од даљих археолошких истраживања, да ли ће бити пронаћен прстен, новчић или неки други предмет, могао би се одредити тачан период изградње пронађене старе цркве, што би било веома добро са становишта и археологије и историје и ондашњег духовног живота, са великим одјеком на садашњи образовни и духовни период - рекао је игуман Нектарије.
Истичући да је стара црква, која је пронађена у "лађи" постојећег манастира, најстарија светиња на овом подручју, игуман Нектарије је рекао да су пронађена и гробна мјеста, уствари гробови људи који су сахрањивани код цркве, што значи да је неко у то давно вријеме прво направио цркву око које се окупљао народ и код које је, наравно, касније настајало гробље.
Он је истакао да су у малој припрати пронађени гробови испод темеља постојеће цркве, за коју се вјерује да је грађена у 16. вијеку.
- Да ли је то везано за период обнове Пећке патријаршије 1550. године не знамо, али знамо да с почетком 15. вијека има указ Отоманске царевине, тачније султана, да се не смију зидати нове цркве - рекао је игуман Нектарије и додао да је први писани докуменат о манастиру Папраћа из средине 16. вијека.
Говорећи о просвјетној улози цркве, игуман Нектарије је, позивајући се на владику Танасија, нагласио да "не може да просвјећује онај који није просвјетитељ", јер је светост главна ријеч образовања, а црква је носилац духовног образовања.
- Свети Сава је био први српски просвјетитељ и могао је да просвјећује људе, што је и радио - рекао је игуман Нектарије и нагласио да су центри писмености и образовања управо били манастири, док је манастир Папраћа од свог оснивања био окосница окупљања и образовања на овом подручју.
Подсјећајући да археолошке радове, за које је благослов дао његово преосвештенство епископ зворничко-тузлански Фотије, финансира Еперхија зворничко-тузланска, игуман Нектарије је рекао да се истраживања свега онога што је вјековима стварано од духовног до материјалног и нематеријалног богатства која су нам преци оставили не могу занемарити, јер то нема цијену.
- Велика нам је помоћ Завода за заштиту споменика Републике Српске који је дозволио ово истраживање - рекао је игуман Нектарије.
АРХЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА ПОКАЗАЛА ЈОШ ВЕЋИ ЗНАЧАЈ МАНАСТИРСКОГ КОМПЛЕКСА
Руководилац истраживања и археолог Александар Јашаревић рекао је Срни да су археолошка истраживања показали још већи значај манастирског комплекса, него што се то раније и претпостављало.
- Испод пода великог трихоконоса из средине 16. вијека откривени су остаци старије једнобродне цркве с краја 13. вијека, уз коју је 14. вијеку призидана припрата са гробницом на свод - рекао је Јашаревић.
Он је нагласио да је у средини наоса откривена још једна већа гробница на свод, ктиторски маузолеј, док су остаци старије цркве били украшени квалитетним фрескописом српско-византијског стила.
- Сама гробница била је опљачкана у 19. вијеку, али откривени су остаци најмање три покојника са траговима златовеза на костима, што све ово иде у прилог да су ту сахрањивани најистакнутији чланови друштва и ктитори - рекао је Јашаревић.
Према његовим ријечима, старија црква страдала је у другој половини 14. вијека, да би након тога почетком 15. вијека била формирана велика некропола под стећцима која је трајала све до почетка 16. вијека.
Подсјећајући да је до сада истражено око 80 гробова, Јашаревић је рекао да су неки од гробова садржавали прилоге у виду новчића или пак дијелове ношње попут остатака тканине, дугмића или дијелова појасних копчи.
Он је рекао да је средином 16. вијека на овом локалитету подигнута монументална црква, данашњи храм, са конацима и обзиђем.
- Тренутно радимо на истраживању грађевине означене бројем "Један", која представља остатке конака формираног са јужне и источне стране цркве. Сама зграда имала је неколико фаза изградње, једна је сигурно средњовјековна, док се идућа фаза датује у другу половину 16. и почетак 17. вијека - рекао је Јашаревић.
ПРОНАЂЕН НОВАЦ ЦАРА ИВАНА ГРОЗНОГ
Он је истакао да су нови конаци имали тријем са стубовима, остатке дренажног канала и огњиште и додао да је откривена велика количина археолошког материјала, укључујући алатке од кости и рога, керамичко посуђе, посуде од стакла, дијелове стаклених прозора, алатке од метала, накит и новац.
Јашаревић је истакао да се највећи број нумизматичких налаза везује за 17. вијек, укључујући новац пољских и угарских краљева, турске акче, док куриозитет представља новац цара Ивана Грозног из средине 16. вијека, који даје потврду из писаних извора о путовањима папраћких игумана у Русију.
- Осим што су били вјерски центри, манастири су били и економска средишта која су производила и трговала робом од најразличитијег материјала и поријекла. Фрагменти керамике из Изника, најлуксузније керамике 16. вијека, доказ су повезаности са великим центрима Османског царства, исто важи и за налазе од стакла чије су радионице смјештене у Приморију и Венецији - рекао је Јашаревић.
Он је нагласио да су манастири у своје златно вријеме били значајан преписивачки центри који су у најтежа времена сабирали и чували културу и традицију.
Истичући да је до сада истражена површина од 250 метара квадратних око конака и да није у потпуности истражен објекат, Јашаревић је најавио наставак археолошких ископавања за идућу годину.
Манастир Благовијести Пресвете Богородице у Папраћи један је од најмонументалнијих цркавених објеката који изгледом, положајем и трајањем доминира у окружењу.