Добра зарада од камата и накнада - банкарски сектор остварио 158 милиона КМ прихода (ВИДЕО)
Стални раст цијена разних и увођење нових камата постао је тренд на којем, тврде познаваоци, цијели сектор одлично зарађује.
Накнада за електронско банкарство, вођење рачуна и картица – то је пакет који је Данијела Милановић уговорила са својом банком.
- Шест марака је мјесечно, пута 12 мјесеци, то је 72 марке, плус за сваки рачун који уплатим је 60 пфенинга трансакција - појаснила је Милановићева.
Да би могло јефтиније, сматра, могло би. Банку ипак не мијења, јер ни остале не нуде боље, а накнаде се само другачије зову. Економски аналитичари кажу – умножавање и поскупљење накнада дешава се из једног разлога – остварити што је могуће већи профит.
- Када је каматни приход почео да опада дошло је до паралелног раста цијена свих могућих накнада, измишљања нових накнада. То су накнаде за вођење рачуна оваквог или онаквог кредитног рачуна, осигурања, завржавања једне рате кредита која се одбија унапријед и тако унедоглед. Заиста један креативан модел за узимање новца од клијената - навео је Александар Љубоја, економски аналитичар.
Након радног вијека проведеног у банкарском сектору, Радован Бајић сматра - тржиште треба да буде слободно, али банке не би смјеле да злоупотребљавају чињеницу да грађани морају да имају текући рачун. Признаје да удио некаматних прихода стално расте, али и да ресорна агенција нема законско право да на њих утиче.
- За очекивати је да ће Агенција у том смислу имати то у виду, али да ће истовремено покушати са банкама направити договор који ће значити својеврсно умиривање раста цијена накнада и евентуелно њихову корекцију, као и забрану увођења накнада за поједине производе који се могу сматрати повезаним са постојећим накнадама - истакао је Бајић.
Србија би, сматра, била добар модел.
С једне стране њихова Народна банка искористила је мандат да накнаде умањи за 30-ак одсто и стави мораторијум на њихов раст у наредних годину дана. С друге стране, и БиХ би, наводи, требало да размишља о увођењу других институција у платни промет, па би банке добиле квалитетну конкуренцију и саме снизиле накнаде. Да банке често лове у мутном Срђан Марјановић доказао је прије неколико година, када је једну одвео на суд и доказао да је накнада за обраду кредита већ наплаћена у камати. Банка је вратила наплаћен износ, а Суд у Брчком и данас одлучује на исти начин.
Пита се зашто и судови на осталим нивоима БиХ не прихватају такву праксу.
- То нису никакви трошкови које банка приказује својим уговорима, него су то чисти приходи које банка у својим књиговодственим евиденцијама књижи на страни прихода - навео је Марјановић.
Док накнаде правдају стварним трошковима и компликованим технолошким рјешењима, банке сваке године биљеже рекордне приходе. Само за првих шест мјесеци ове године сектор је остварио приход већи од 158 милиона марака и наставио вишегодишњи тренд.
Процјена је да трећина прихода отпада управо на накнаде.
У исто вријеме, број запослених у сектору годинама благо опада, а с њима и трошкови. Банкарске накнаде не ограничава нико, осим конкуренције. Колико ће новца наплатити од својих клијената, зависи од интерних одлука и пословне политике сваке банке.
- Агенција на својој интернет страници објављује извјештај, у којем су приказане репрезентативне цијене банкарских услуга свих банака у Републици Српској, омогућујући на тај начин корисницима финансијских услуга њихово поређење и одлучивање о истима - наводе из Агенције за банкарство Републике Српске.
Стога, прије него се обавеже једној, потенцијални клијент требало би макар да провјери понуде конкурената.