Битка на Козари - симбол страдања и отпора (ФОТО/ВИДЕО)
Овај значајан историјски догађај организују одбори за његовање традиције ослободилачких ратова влада Републике Српске и Србије.
Обиљежавању су присуствовали званичници Републике Српске и Србије.
Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик изјавио је да Република Српска и Србија шаљу јединствену поруку данас да страдање српског народа на Козари не смије бити заборављено. Козарачка епопеја живи и живјеће - рекао је Додик на обиљежавању
Он је истакао да је заједно са предсједником Србије Александром Вучићем раније договорио да заједно обиљежавају важне датуме из српске историје, а један од тих је Козара.
Dodik: Јedinstvena poruka Srpske i Srbije - stradanje na Kozari ne smije biti zaboravljeno #RTRS #RTRSvijesti https://t.co/Wq7IgObece
— RTRS vijesti (@RTRSvijesti) July 3, 2022
Министар одбране Србије Александар Вулин поручио је данас на Мраковици на обиљежавању 80 година од Битке на Козари да се не ствара српски свијет да би неком пријетио, већ да се не би поновила Козара.
Градоначелник Приједора Слободан Јавор поручио је да садашње генерације и данас грије сунце слободе за које су се борили и животе дали њихови преци.
- Нема човјека међу нема који не зна колики је значај и колика је важност Битке на Козати за нас Србе, колико је недужних цивила страдало, колико је мајки и дјеце отјерано у логоре. Колика је цијена слободе заувијек ће нас подсјећати имена која су урезана у Меморијални зид у оквиру Спомен-комплекса - рекао је Јавор.
Све генерације Козаре и Поткозарја памтe злочине НДХ, која је организовала логоре за дјецу. Васпитан сам на том страдању и представа коју сам стекао о усташама и Нијемцима била је стравична да и данас осјетим страх.
— Милорад Додик (@MiloradDodik) July 3, 2022
Страдање српског народа на Козари не смије бити заборављено. pic.twitter.com/w3H8wXBaP8
Код спомен-крста парастос страдалим служило је свештенство Епархије бањалучке, а након тога су положени вијенци и цвијеће на централни споменик.
Званичници Републике Српске и Србије, делегације и представници СУБНОР-а и организација проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског положили су данас вијенце на централно спомен-обиљежје на Мраковици, поводом обиљежавање 80 година од Битке на Козари.
Вијенац су у име институција Републике Српске положили српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик, предсједавајући Савјета министара Зоран Тегелтија, министар рада и борачко-инвалидске Републике Српске Душко Милуновић и министар унутрашњих послова Драган Лукач.
Вијенце су положили и изасланик предсједника Србије министар унутрашњих послова Србије Александар Вулин и министар рада, запошљавања, борачке и социјалне заштите Дарија Кисић Тепавчевић.
Цвијеће код споменика положиле су и делегације Народне скупштине Републике Српске, посланика у Парламантарној скупштини БиХ, српски представници у институцијама БиХ, градоначелници и начелници општина у Српској.
На спомен-обиљежје цвијеће су положиле и делегације Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука, генерали у Оружаним снага БиХ, делегације СУБНОР-а Републике Српске и Србије, удружења логораша Другог свјетског рата Републике Српске и Србије, Удружења антифашиста из Бјеловара, те представници организација и удружења проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата.
Непријатељска офанзива на Козару под кодним називом "Западна Босна" почела је 10. јуна 1942. године, што је био увод у један од настрашнијих злочина почињених над српским народом икада.
Њемачке и усташке јединице са око 35.000 војника затвориле су обруч око слободне територије козарске области, а у опкољеном подручју 3.500 бораца Другог крајишког партизанског одреда бранило је збјег са око 80.000 српских цивила.
Током непријатељске офанзиве на Козари и у Поткозарју спаљено је, уништено и опљачкано 140 села.
Партизанске јединице су у ноћи 3. на 4. јули 1942. године, након интензивне битке, пробиле обруч код брда Патрија између Приједора и Козарске Дубице.
Из непријатељског обруча успјело се пробити око 800 бораца и 10.000 цивила, док је заробљено 68.600 српских цивила, међу којима више од 23.000 дјеце који су одведени у логоре Јасеновац и Стару Градишку, гдје су подвргнути мучењу и најсуровијим методама усмрћивања.