Кустурица објавио пету књигу - "Видиш ли да не видим"
Документарни слој књиге описује сусрет Кустурице са Хандкеом и оно што су један другом дали као доживљаје њихове унутрашње перспективе.
Есеистички слој темељи се на дијагнози духовне ситуације времена, снажној критици глобализма која одређује ову епоху, док се трећи слој односи се на фантастику, помјерену перспективу и метафизику.
Обликујући Хандкеа као играча на сајли разапетој између двије растављене обале или зграде, као плесача над понором, у коресподенцији са Ничеовом представом о Заратустри, приповједач је предочио игру његове свијести, најскривенији покрет његовог духа, танан као лист који се једва помјера, рекао је професор Филолошког факултета у Београду Мило Ломпар.
- Хандке је исто тако добио друго име, Петар апостол спелеолог, удвојио се, постао је нешто друго од онога што знамо. Он се креће у неким епизодама између два понора, што је једна врста метафоре која има и даље своје изводе, враћа нас на Ничеа "Тако је говорио Заратустра", кретање између понора. Хандке се ту појављује као двострука личност, такав се појављује и приповједач. У неким епизодама ми га врло прецизно можемо именовати, а другим он одлази сам од себе, има облик фиксиализације и унутрашњег виђења - навео је Лопар.
Хандке је написао неколико књига о Србији, а ово је прва књига на српском језику о нобеловцу, подсјетио је академик Матија Бећковић.
Бећковић је рекао да је Хандк писао да су Срби на Косову најусамљенији народ у Европи, а Кустурица да је додјела Нобелове награде њему, доказ да Срби никада не смију да признају /самопроглашено/ Косово.
- Кустурица је визуелизовао нашу стварност, а Хандке је неумољив као фотоапарат написао да ће му очи прокључати посматрајући ствари. Међу ова два велика јунака нашег доба има толико сличности, а најсличнији су у различитостима. Хандке је написао како му понестаје језика, а Кустурица како му је доста слика. За једног је речено да је мјешавина стидљивости и агресивнсоти, а ви погодите за којег - рекао је Бећковић.
Кустурица је истакао да се увијек одушевљавао Хандкеом и "тим што је један свјетски побуњеник као што је он стао на нашу страну, а како је вријеме одмицало све мање смо му пажње поклањали".
- На крају 20. и почетку 21. вијека, у коме се умјетност растаче и свакодневно се врше атентати на њу, постоје људи који у непосредном доживљају могу да синтетизују искуства различитих умјетника. Хандке вјерује у Бога, пише о атеистима. Да је данас Ниче жив, увјерен сам да би тражио Бога да се врати због овог хаоса и нихилизама за којег немамо формулу како да га савладамо, а можда би то радио као што данас ради Хандке - рекао је Кустурица.
Хандкеови јунаци нас воде у неки свиејт гдје није узбуђење и напетост у фабуларном него у дјелу како његова језичка рјешења доспијевају до тачака гдје су чак узбудљивији од оних који пишу криминалистичке романе.
Ова књига посвећена је човјеку чији се живот одвијао у царству језика, који није пристајао да буде "тркач" већ је шетао кроз живот и у темпу својих корака писао своје књиге.