Банка сјемена у Србији чува старе, аутохтоне сорте воћа и поврћа (ВИДЕО)
Овај глобални тренд није мимоишао ни Србију па многим старим врстама пријети нестанак а да се то не догоди бори се докторка биолошких наука Ивана Петровић, која је основала банку сјемена старих сорти воћа и поврћа.
Банку је основала у родном селу Паштрић, на девет километара од Мионице и паралелно са послом на Пољоприведном факултету у Београду брине о њој.
Помаже јој отац Предраг, такође биолог, који је своје знање ставио у службу породичног газдинства Петровић.
Да оснује банку одлучила је због нестанка старих сорти на пијацама и маркетима, које су нове свјетске сорте лијепе и велике, али ни изблиза укусне и мирисне као оне старе, скоро потпуно истиснуле.
- Осјетила сам потребу да се оне врате на велика врата. Жељела сам да и ја једем квалитетније, а и да другим људима дам прилику да пробају ове сорте. Од оца сам доста научила о њима, посебно о воћарским сортама а пошто сам докторирала на парадајизу, највише сам се бавила њиме и сакупљала његова сјемена - прича за Танјуг Ивана, док на столу ређа чиније са сјеменима пасуља, боба, кукуруза, корама сушених прошлогодишњих јабука, затим натегу, садницу малине ваљевке која сасвим лијепо расте у великој саксији.
Банка функционише кроз бесплатну размјену сјемена. Петровићи сјеме не продају а онај ко сјеменке узме има обавезу да их посије и врати дупло сјемена како би се оно даље дијелило другима и увећавало.
Сљедећу подјелу Ивана планира за јесен на њиховој великој годишњој изложби старих сорти, која би, како сада ствари стоје, требало да се одржи у Мионици и Београду.
- Правимо и локалне банке сјемена у разним мјестима гдје људима дијелимо знање и материјал. Помогли смо да се отвори девет локалних банака и то у Сомбору, Бачкој Тополи, Ужицу, Чачку, Панчеву, Обреновцу, Рековцу, Свилајнцу и Тополи - прича Ивана.
Посебно се радује што су се у пројекат укључиле и три пољопривредне школе, у Свилајнцу, Рековцу и Бачкој Тополи, јер како каже, ђаци ових школа су стручни, сутра ће се и сами бавити пољопривредом и производити храну а показали су се као неко ко се одговорно понаша према сјемену.
Банка сјемена у Паштрићима је посебна и по томе што је ријеч о живој банци гена, што значи да се сјемена не чувају у фрижидеру већ се сорте гаје у пољу.
Тиме се постиже да се материјал сваке године обнавља.
Петровићи на свом имању и сами гаје старе сорте, лијепих народских имена. На улазу на имање су крушка баквача, јабуке звечарка и илињача, а како се иде даље наилази се на крушке калуђерке, разне ране и касне аутохтоне сорте трешања, те ране сорте јабука петровачу, ивањачу назване тако по периодима када сазријевају, односно по Петровдану и Ивањдану.
Ту су и неизоставне колачаре, вајлија, слаткача, али посјетиоцима овог несвакидашњег газдинства, а има их разних занимања и са разних дијелова планете, свакако је најзанимљивија једна оскоруша.
- Старија је од 200 година. За оскорушу је типично да почне да рађа веома касно, некада тек послије 30 година, а ова наша рађа баш обилно, стабло јој је здраво и веома се радујемо да сакупимо њене плодове - с љубављу прича Ивана.
Додаје да се плодови оскоруше, иначе лијепи и румени, једу тек када угњиле и добију специфичну и лијепу арому.
На имању Петровића може се наћи и стара сорта лука, аљма који годинама сам ниче и не мора да се сије сваке године а изузетно је укусан и отпоран.
Већина домаћинстава у Србији једва да кува и двије врсте пасуља, најчешће бијели тетовац а понекад и шарени пасуљ.
Штета, јер како каже Ивана а потврђује њена богата колекција, има пуно врста пасуља, разних боја и укуса, погодних за разна јела. Чак и оних црне боје.
- Овај црни пасуљ је чучавац, значи да му није потребан ослонац. Има веома ситно зрно, слаткастог је и врло пријатног укуса и изузетан је салатни пасуљ, а може да се користи и за кување нешто рјеђег пасуља - прича она.
Ту је и више типова пасуља тетовца, на које смо доста навикли, и ријеч је о крупним, пљоснатим бијелим пасуљима који се више употребљавају за прављење пребранца и намаза.
Иванина банка сјемена садржи и више црвених и шарених пасуља од којих се кува рјеђи пасуљ, затим ситне пасуљице.
- Када причамо о пасуљу, морам да поменем и боб, јер је он доста запостављен а ми смо боб јели прије него што је пасуљ стигао на европски континент - прича Ивана и додаје да су се некада правиле и чувене пихтије од боба.
Она у банци гена има и ситнозрни и крупнозрни боб, оба изузетно пријатног укуса, погодна за прављење разних специјалитета.
Онима који имају а вољели би да сачувају неку аутохтону врсту прво савјетује да не сјеку старо стабло, да га његују, ако је могуће да регенеративно орезивање и да га прекалеме.
Када је ријеч о сјемену, њен савјет је да се оно сије јер није пожељно да стоји, пошто са сваком годином стајања губи клијавост.
И да се дијели другима, као што и она ради са сјеменом из своје банке.