Танасковић: Српско јединство - најбољи одговор на притиске
Говорећи на данашњој трибини "Рат у Украјини - шта значи српска неутралност", Танасковић је констатовао да јединства нема ни у Србији ни у Републици Српској, истичући да је у Српској, која је под највећим притиском, политичко нејединство драматично изражено.
- Без те темељне саборности тешко ћемо успети да следимо три поруке које је својевремено мудри професор Милорад Екмечић упутио Србима: "Издржати! Издржати! Издржати!" или, пак, бити кадри да се руководимо оним Његошевим моћним, судбинским парадоксом: "Нека буде што бити не може!" - рекао је Танасковић.
Он сматра да је питање свих питања да ли су Срби и даље подвижничка нација, која је у одсудним изборима пута увијек бивала на правој страни историје, као и да се то питање мора крајње одговорно, рационално и неодложно поставити.
Говорећи о могућностима да Срби у сукобу Запада и Русије, са Кином у позадини, сачувају равнотежу између војне неутралности и политичке "не-неутралности" због европског пута, Танасковић је указао да нема много елемената који упућују на превелики оптимизам, али да извјесног маневарског простора још има.
Политиколог Ненад Кецмановић сматра да ће Република Српска наставити да слиједи Србију у војној неутралности како се Срби не би нашли на двије стране фронта.
Подсјетивши да је од почетка рата у Украјини војна неутралност стављена и на спољнополитичка, економска, а посебно на енергетска искушења, он сматра да из одговора на неколико кључних питања није тешко препознати која је страна Србима пријатељска, а која то није.
- Која страна угрожава српску еквидистанцу према Западу и према Истоку која нам каже да "не можемо да сједимо на двије столице"? Која нам каже да "морамо да изаберемо само једну"? Која нам каже "ако ниси са нама, ти си против нас"?", упитао је Кецмановић.
Он је истакао да се, са друге стране, треба запитати која страна пружа подршку без условљавања, показује разумијевање иако се гласа против ње јер зна за огромне притиске и, упркос томе, Србију држи на листи привилегованих купаца енергената, који су данас моћније оружје од ракета, санкција и долара.
- Није тешко именовати и једну и другу страну и препознати која нам је пријатељска, а која не - указао је Кецмановић.
Према његовој оцјени, проблем је и то што се ЕУ, за коју су се чврсто опредијелиле и Србија и Република Српска, подијелила и погубила под англоамеричким притисцима, па ради у корист властите штете.
- Од нас као тек кандидата ЕУ тражи да јој у тој и таквој политици будемо лојалнији него неке њене пуноправне чланице. Док ЕУ оним што ради себи пуца у ногу, од Србије и Српске траже да себи пуцају у главу - навео је Кецмановић.
Он је упитао како може да се вјерује западним партнерима ако они не поштују међународне споразуме које су сами потписали попут Резолуцију 1244 и када кривотворе Дејтонски мировни споразум.
Према његовим ријечима, српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик добио је етикету главног агента руског предсједника Владимира Путина и западног непријатеља број један у региону зато што је одбио да уведе санкције Русији.
- На Додика су се баш зато окомили више него икада, а његов највећи гријех је то што ће, према западним процјенама, побиједити на изборима. Док су Руси и други заузети својим проблемима, Британци журе да Додика напречац избаце из игре - рекао је Кецмановић, који сматра да српски одговор на спољне притиске може бити двојак - на начин Србије и Српске, односно предсједника Србије Александра Вучића и Додика.