Преминуо Василије Шајиновић
Шајиновић је рођен 1949. године у Шњеготини Горњој код Теслића.
Бавио се књижевном критиком и есејистиком које је претежно објављивао у листу "Видици" и часопису "Значења" из Добоја, те у бањалучком часопису "Сретења".
Студиј југословенских књижевности завршио је на Филозофском факултету у Новом Саду. Од 1978. настанио се у Добоју гдје је до пензионисања радио као средњошколски професор.
Поезију је као основац почео да објављује у сарајевским "Малим новинама", касније у часопису "Лица".
Од 1992. до 2014. своје радове објављивао је у разним публикацијама, међу којима су Годишњи календар Српског просвјетног и културног друштва "Просвјета", у часопису "Српска вила" из Бијељине, "Духовност српска" из Теслића, те у добојском часопису "Значења".
Његове пјесме су се нашле и у заједничким збиркама поезије попут "Отаџбина се брани песмом", "Сејачи песама у балканском парку", "Видовданске бесједе", а самосталну збирку "Антејска снага" објавио је 2000. године у издању добојске "Просвјете".
"Антологију ратне лирике Републике Српске 1992-2002" објавио је 2010. године, која је суфинансирана од Министарства просвјете и културе Републике Српске.
У посљедњих двадесетак година писао је кратку причу, за коју је више пута награђиван, а с награђеним и одабраним причама уврштен је и у зборнике радова "Истина о Србима".
У марту 2020. године објавио је књигу есеја, критика и чланака о књижевности Републике Српске под називом "Ријеч у времену".