Парк природе Цицељ обилује посебним геолошким вриједностима
Вулканске стијене нису честа појава на подручју Српске. Од хидролошких вриједности у овом парку природе издвајају се и Врело Цицељ, Хладна вода и Тројан вода.
Парк природе Цицељ био је данас овогодишњи домаћин манифестације "Дан управљача заштићених подручја", који се обиљежава у оквиру пројекта "Постизање очувања биолошке разноликости успостављањем и ефикасним управљањем заштићеним подручјима и изградњом капацитета за заштиту природе у БиХ".
Из Министарства су напоменули да се Дан управљача заштићених подручја у БиХ обиљежава на иницијативу надлежних институција за заштиту природе, али и самих управљача, с циљем адресирања тренутне проблематике у заштићеним подручјима и проналажења потенцијалних рјешења и остварења међусобне сарадње.
- У оквиру овогодишње манифестације организована су предавања, а међу главним темама су промоције нових заштићених подручја, израда планова управљања и организовање рада у заштићеним подручјима, развој туризма, али и друга актуелна питања са којима се сусрећу управљачи заштићених подручја - рекли су у ресорном министарству.
Тренутно је у Републици Српској под заштитом 28 подручја у различитим категоријама заштите, на укупној површини 52.890 хектара, што чини од 2,15 одсто територије Српске.
Само у протекле двије године Влада Републике Српске прогласила је девет нових заштићених подручја: Парк природе Цицељ Чајниче, Парк природе "Уна" на подручју општина Крупа на Уни, Нови Град, Костајница и Козарска Дубица, Парк природе Орјен Требиње, Парк природе Прача Рогатица, Заштићено станиште Громижељ Бијељина, Заштићено станиште Тишина Шамац, Споменик природе пећина Кук Калиновик, Споменик природе Лијевчански кнез у Градишци и Парк шума Јелића брдо Лакташи.
У најскорије вријеме очекује се проглашење Споменика природе Врела Сане, а у процедури је и приједлог одлуке о проглашењу заштићеног подручја Споменик природе Мокрањска Миљацка.
До краја ове године Српска би требало да има 30 заштићених подручја, а измјенама Просторног плана Српске до 2025. године планирано је да под заштитом буде 15-20 одсто укупне површине.