Тривић: Заштити језик и писмо као идентитет народа
Тривићева је у Народној скупштини Републике Српске истакла да су Срби јединствени по свом језику, посебно по свом писму, те оцијенила да је проблем опадајуће улоге српске ћирилице у јавној употреби и приватној комуникацији, од темељног значаја за културу Републике Српске.
- Ћирилица је пар екселанс примјер свјетске културне разноликости, чије постојање, у одсуству јасно дефинисане културне политике Републике Српске, лако може бити најозбиљније угрожено. Употреба ћирилице представља европску вриједност и стога треба утврдити конкретне мјере њене заштите и афирмације - рекла је Тривићева.
Образлажући Приједлог закона о заштити, очувању и употреби језика српског народа и ћириличног писма на посебној сједници Народне скупштине Републике Српске, Тривићева је појаснила да је општи циљ који се жели постићи доношењем овог закона заштита и очување језика српског народа и ћириличног писма, као нематеријалног културног насљеђа.
- У исто вријеме постављени су и посебни циљеви који су усмјерени на проглашавње језика српског народа и ћириличног писма за културно добро од изузетног значаја, те дефинисање друштвене бриге и јединственог приступа у утврђивање система заштите и очувања језика српског народа и ћириличног писма, те његовог преношења са генерације на генерацију - рекла је Тривићева.
Она је напоменула да ће суштинске одредбе имати позитиван утицај на културу, јер доношење овог закона подстиче не само заштиту и очување језика српског народа и ћириличног писма као нематеријалног културног насљеђа, већ и осигурава његово преношење будућим генерацијама у изворном облику и ширење сазнања о његовим вриједностима.
- Исто тако, Закон ће имати позитиван утицај и на образовање из разлога што подстиче правилно изражавање, познавање и правилну употребу језика српског народа и ћириличног писма - навела је Тривићева.
Она сматра да је неоходно што прије утврдити систем заштите, очувања и начин коришћења језика српског народа и ћириличног писма у Републици Српској, као нематеријалног кутурног насљеђа, будући да језик српског народа и ћирилично писмо засигурно представљају културно добро од изузетног значаја.
- Према Закону о културним добрима, културно добро може бити категорисано као културно добро од изузетног значаја, што значи да нема разлога да се језик српског народа и ћирилично писмо, као нематеријално културно насљеђе српског народа, на тај начин и не третира и законски уреди - рекла је Тривићева.
Она је напоменуа и да су општи и посебни циљеви утврђени у Приједлогу закона усаглашени не само са домаћим законодавством, већ и са Међународном конвенцијом о заштити нематеријалног културног насљеђа.
- Заштитом и промоцијом културног насљеђа, а нарочито ћириличног писма, чувамо лични печат постојања и трајања на овим просторима. Идентитет који је створен на темељима традиције и историје има једну јаку основу да се у савременом добу надограђује и развија, задржавајући дух свог културно-историјског контекста, а у отвореној комуникацији са свијетом око себе - истакла је Тривићева.
Она је позвала народне посланике да подрже предложени текст Приједлога Закона о заштити, очувању и употреби језика српског народа и ћириличног писма, те додала да би тиме уједно подржали рад и напоре Министарства просвјете и културе у борби за културу, умјетност и креативност.