Компликује се здравствено стање генерала Младића

Ратко Младић

- Шећер му је стално висок. Не знамо да ли му дају терапију, а не зна ни он. Ништа му не говоре, само му донесу у кесици лијекове да попије, а он не зна ни који су, ни за шта су. Углавном, шећер му не спада - рекао је Дарко Младић.

Он је за данашње београдске Вечерње новости изјавио да породица и адвокати имају веома штуре информације, јер им и даље не достављају генералове налазе и љекарске извјештаје.

- Он је тражио да се сва та медицинска документација пошаље мени и адвокатском тиму, али ништа још нисмо добили - рекао је генералов син.

Он је истакао да је утврђено и да генералу бубрези лоше функционишу, да губи протеине, али ништа детаљније не знају.

Породица је у сталном телефонском контакту са генералом Младићем, а два пута недјељно могу и да разговарају преко једне видео-апликације, што је притвореницима одобрено прије годину дана, али је "прилично малаксао и доста времена спава".

Према ријечима Дарка Младића, супруга је крајем јула посјетила генерала Младића, након што су послије годину и по дана дозволили да га неко из породице посјети у притвору.

- Била је четири дана и она је практично и сазнала да он има те нове здравствене проблеме - истакао је Младићев син.

Генерал Младић је прије годину и по дана оперисао бенигни тумор на дебелом цријеву и, иако је операција добро урађена, имао је врло лошу крвну слику, прије свега низак ниво гвођа, и тек након реакција и писаних упозорења бранилаца, добио је неопходне трансфузије крви. Младића мучи и висок крвни притисак и слабије се креће јер брзо малакса.

Лист подсјећа да је Младић у притвору протеклих година прегурао неколико блажих можданих удара који су оставили промјене на мозгу, а преживио је и један инфаркт.

Генерала Младића је Хашки механизам осудио 8. јуна правоснажно на доживотну робију, уз супротно мишљење једне од судија. Он сада у притвору у Шевенингену чека да предсједник суда одлучи у коју ће земљу ићи на издржавање затворске казне.

Према досадашњој пракси, хашки осуђеници су на пребацивање чекали између једне и двије године.