Шмит преузео дужност; За Републику Српску он нема легитимитет (ВИДЕО)

Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик за РТРС је рекао да Шмит треба да одговори на основу чега је именован за високог представника у БиХ.

Након што је пред зградом ОХР-а извршена примопредаја у којој је Кристијану Шмиту, уз кључеве Канцеларије, Валентин Инцко уручио и књигу у којој се, како је рекао, налазе важни документи на којима је ОХР протеклих година радио, услиједило је прво обраћање, за Републику Српску, нелегитимно изабраног високог представника у БиХ. Прва порука - циљ је бољи живот грађана, али и прво хвала Валентину Инцку.

- Хвала вам за ових 12 година службе у којој сте искусили јако пуно тога и добрих ствари и оних пуно компликованијих. Хвала вам што сте искористили и своју одговорност па и прошле седмице са одлуком коју сте донијели. Заиста поштујем све што сте у тих 12 година урадили за међународну заједницу, али прије свега за грађане БиХ - рекао је Шмит.

Иако је у Сарајеву уз осмјехе и аплаузе све дјеловало складно, заправо није. Република Српска не признаје Шмита на позицији високог представника и спори му легитимитет, јер се о њему није изјашњавао Савјет безбједности Уједињених нација.

Због тога ни Додик сутра неће у Предсједништво БиХ гдје ће се Жељко Комшић и Шефик Џаферовић састати са Шмитом. Ипак, из Бањалуке, Додик пита Шмита:

- Реците ми на основу чега сте постављени? На основу чега сте овдје дошли? Који је документ предвидио начин на који ће те бити високи представник? Имате ли иједну узансу која говори о томе да је поштовано међународно право? Нисте поштовали Дејтонски споразум.

За Републику Српску нелегитимно именовање Шмита и посљедње посезање Инцка за "бонским овлашћењима", по многима, узрок су једне од највећих политичких криза у послијератној БиХ. Узрок су и ријетко виђеног јединства међу политичким лидерима свих парламентарних странака са сједиштем у Српској, која је за предсједника Владе Радована Вишковића једини гарант опстанка Срба на овим просторима.

- Ако имате високог представника, имате протекторат, а то онда значи да немате суверенитет. Онда се поставља питање да ли овој земљи требају избори. Зашто се проводе избори, да ли смо ми толико, као народи који живимо на овим просторима и Срби и Хрвати и Бошњаци, неспосони да кројимо своју судбину? - пита Вишковић.

И за владајуће и за опозицију интерес Републике Српске је, кажу, број један, па се остаје при ранијем договору о заједничком одговору. За лидера СДС-а Мирка Шаровића заједнички став биће прилагођаван актуелној ситуацији у којој је нужно вући потезе који воде напријед.

- Ми треба да увијек оставимо отворена врата за разговор. Морамо да кажемо: "ОК, ми смо огорчени са одлуком Инцка, она је апсолутно неутемељена", али ми морамо да тражимо рјешења за будућност ради свих људи, ради наше земље - каже Шаровић.

У политичком Сарајеву на Шмитов долазак гледају потпуно другачије, па му већ шаљу и писма о својим размишљањима о будућностима политичких процеса. Медији важу који би му могли бити први потези.

Лидер СДА Бакир Изетбеговић првих мјесец дана не очекује ништа посебно, али након тога прогнозира судар политичара из Српске са институцијама БиХ, ПИК-ом и ОХР-ом и то све одговарајући на питање о евентуалним смјенама о којима и Додик и Шаровић, као лидери највећих странака у Српској, имају јасне ставове.

- Не бих рекао да ће у том судару моћи да надјачају. Надам се да ће одустати прије него што дође до смјена о којима говорите - каже Изетбеговић.

Додик каже да се не плаши посљедица које би он могао да сноси.

- Ја сам већ под неким санкцијама. Како год они то буду хтјели, ја сам спреман да прођем сваку врсту тортуре према себи лично, али никада не бих себи опростио да прихватим нелегитимност која доводи до укидања Републике Српске - поручује Додик.

Шаровћ каже да би посезање за смјенама уназадило цијелу БиХ.

Осим за политичке лидере из Српске, Шмит је нелегитиман високи представник и за Русију и Кину. Због Инцкове одлуке о наметању измјена Кривичног закона БиХ, донекле испод радара, прошла је сједница Савјета безбједности Уједињених нација одржана вече прије.

На њој су, подсјетимо, Русија и Кина тражиле затварање ОХР-а са посљедњим даном јула наредне године. Та иницијатива није прошла, али је остало забиљежено да су након гласања представници Русије и Кине - двије земље сталне чланице Савјета безбједности, саоштили врло јасне ставове о мандату Шмита називајући га нелегитимним високим представником.