Којић: Тужилаштво наставља праксу непроцесуирања ратних злочина над Србима
Којић је навео да је ријеч о документованом случају у коме су људи убијани, рањавани, а извршен је и бруталан напад на обиљежено санитетско возило.
- Ако то што се тада десило у Приједору нема карактер злочина, шта има? - упитао је Којић и додао да ако то није ратни злочин не види сврху рада и постојања Тужилаштва у смислу успоставе владавине права и једнакости грађана пред законом.
Он је нагласио да оваква пракса у правосуђу БиХ постаје иритирајућа, али је поручио да злочин над Србима у Приједору неће бити заборављен, јер је, између осталог, уписан у књизи "Република Српска у одбрамбено-отаџбинском рату", као трајном документу.
Некадашњи Центар јавне безбједности Бањалука поднио је 28. септембра 2010. године извјештај о нападу на Приједор против Асима Мухића, Кемала Алагића, Јасмина Блажевића, Ферида Делкића, Халима Мешића, Едина Чајића, Мерима Чаушевића, Славка Ећимовића, Суада Карагића, Изета Мешића и Неџада Бабића због основа сумње да су починили кривична дјела ратни злочин против цивилног становништва, против рањеника и болесника, против ратних заробљеника и кривично дјело организовање групе људе и подстрекавање на чињење кривичних дјела геноцида, злочина против човјечности и ратних злочина.
Према сазнањима Срне, извјештај је теретио Мухића, Алагића, Ећимовића, Мешића и Карагића да су планирали, покренули, наредили, учинили и подстрекавали чињење кривичног дјела ратног злочина над цивилима, насељима, припадницима Војске Републике Српске и лицима заштићених међународним правом.
Кривична дјела извршена су над 39 лица српске националности и то 20 припадника Војске Републике Српске /осам њих је убијено, осам рањено и четири заробљено/ и 19 цивила /шест убијено, 13 рањено/.
У тадашњем извјештају, уз бројну документацију и изјаве свједока о свим убијањима и заробљавању војника и цивила тог 30. маја 1992, између осталог, задокументован је и напад на полицијску станицу и возило санитета, што додатно доказује апсурдност образложења Тужилаштва БиХ, које је 11 година анализирало достављену документацију да би на крају донијелу одлуку о неспровођењу истраге.