Калинић: Велики значај сутрашње посебне сједнице НСРС
- Тада су тзв. грађански Срби заједно са национално освјешћеним Србима стали под један кров и јасно рекли "не" надгласавању, домаћем и иностраном диктату и спријечили да будемо политички апатриди у овој земљи - истакао је Калинић.
Он је подсјетио да је посланичка група у тадашњој Скупштини БиХ у октобру 1991. одбила да подржи Декларацију о независности БиХ, која је заправо била припрема за отцјепљење ове републике од Југославије.
- Током гласања српски посланици су били надгласани. Посланици СДС и СПО, као и један број реформиста, међу којима је био и Милорад Додик, изашли смо и формирали Скупштину српског народа у БиХ, која је јануара 1992. прогласила Републику Српску. Данас сам поносан што сам у томе дао и свој мали допринос, наравно и радостан што је Српска упркос свему опстала и наставља, колико год је други оспоравали, већ 30 година да живи на овим просторима - рекао је Калинић за "Канадски Србобран".
Он је истакао да су притисци на Српску од њеног настанка до данас непрестани, како из Сарајева тако и од појединих представника међународне заједнице.
- Никада нисмо били без притисака. Они који нас не воле сматрали су нас нужним злом. У рату смо трпјели и војне и политичке притиске, а кроз санкције и према Републици и према локалним заједницама, и економске. На крају рата добили смо и санкције од Србије што је сломило срца многих наших људи. Научили смо, ипак, лекцију да морамо унутар себе мобилисати снагу, памет и сналажљивост да као народ опстанемо и сачувамо Републику.
То је знало руководство Српске да постигне у врло тешким, ратним временима, шта год о томе критички мислили. Одржали смо се, поред осталог и зато јер смо били јединствени, јер смо били спремни да дијелимо своју судбину са судбином народа и да општи интерес издигнемо изнад појединачног. То би требало да нам буде наук и у овим временима, која су у политичком погледу тешка и равна искушењима из рата - истакао је Калинић.
Он је рекао да нема дана без притисака изнутра и извана, али да сада Република Српска има Милорада Додика и владајућу коалицију коју предводи СНСД и непристајање у континуитету на диктат међународних протектора.
- Имате једну другачију констелацију односа и на глобалном и на регионалном плану тако да оно што је могло проћи раније "шапатом" данас једноставно не пролази, па колика год била, и на личном плану, цијена тог отпора - додао је Калинић.
На питање како коментарише период рада Милорада Додика као предсједавајућег Предсједништва БиХ, с обзиром на чињеницу да је први који је начео низ тема и то веома битних за Српску, али и будућност БиХ, Калинић је рекао да је Додик без сумње урадио добар посао.
Према његовим ријечима, Додик је изношењем непријатне истине о стварном политичком стању у овој земљи оголио погубну улогу међународних старатеља, ОХР и неких амбасада.
- Са позиције предсједавајућег Додик је искористио многе прилике да прије свега разоткрије погубност политике тзв. "духа Дејтона" на којој још од његовог потписивања јашу дијелови међународне заједнице и фрустрирана бошњачка политичка елита. И то је Додик без задршке урадио не само пред очима домаће јавности него и на скуповима земаља региона, али и пред Савјетом безбједности УН - нагласио је Калинић.
Он је навео да је на иницијативу Додика и владајуће коалиције понуђена алтернатива овом међународном интервенционизму тј. да о будућности БиХ на равноправној основи разговарају легитимни представници сва три конститутивна народа и међусобне односе уређују кроз демократске институције враћајући у живот принципе изворног Дејтона.
- Ако ово не иде, јасно је да два народа никада неће пристати зарад флоскуле о грађанској држави на доминацију већинског народа и да имају право да на миран начин изаберу сопствени пут у будућност. Додик је на интелигентан начин, управо са позиције предсједавајућег, вратио у игру "успавано" хрватско национално питање у БиХ без чијег дугорочног рјешавања тешко да ће бити мирне и стабилне БиХ - додао је Калинић.
Такође, нагласио је он, Додик је успио да учврсти и још више развије односе са државама у региону.
- Односи са Русијом и Кином су стабилизовани и унапређују се на бази међусобног, па и личног уважавања. Мислим да полако престају на нас гледати у црно-бијелим бојама и да ће на крају испољити потребну стрпљивост како би разријешили босански Гордијев чвор - рекао је Калинић.
Он је рекао да ће актуелни предсједавајући Предсједништва Жељко Комшић, прије било каквих њему омиљених напада на Српску и њено руководство, морати да добро размисли зашто је у двије сусједне земље и формално и стварно персона нон грата и како да ријеши тај "државнички" проблем.
На питање да ли БиХ има уопште будућности, Калинић је одговорио да њена будућност зависи од много чега.
- Овог тренутка од ОХР-а, Уставног суда у којем Србе прегласавају уз помоћ иностраних судија, од разних странаца инфилтрираних у безбједносне и друге службе. Милорад Додик, Жељка Цвијановић и Народна скупштина Републике Српске понудили су платформу другом ентитету и политичким представницима друга два конститутивна народа да између себе, без страног уплитања, разговарају о садашњим проблемима и будућности БиХ - рекао је Калинић.
Он сматра да ће будућност БиХ одредити чињеница у којој мјери и на који начин је могућ повратак на изворни Дејтон да би се отклонила било каква могућност даље унитаризације а то значи доминације већинског народа под флоскулом да је грађанско битније и старије од националног.
- Дакле, БиХ може остати цијела, али /није парадокс/ из три равноправна дијела и да тако буде комфорна за сваки њен конститутивни народ, а ако то не иде, ако се то покушава избјећи међународно право познаје алтернативе које се могу реализовати на миран начин, јер ниједан народ у БиХ нема право да држи тапију над слободом и будућности другог народа. Да се то поштовало прије 30 година рат са свим трагичним посљедицама могао се избјећи - истакао је Калинић.
Говорећи о значају сарадње са српском дијаспором и да ли се она више треба укључити у дешавања у Српској, Калинић је оцијенио да је српска дијаспора наше благо и да ни из далека нису искориштени њени потенцијали и помоћ коју је спремна да пружи у изградњи и напретку Српске.
- Било би пожељно да Влада има једно интерресорно координационо тијело које ће материјализовати спремност дијаспоре да и даље буде на располагању нашем народу у Српској. Али, потребно је много транспарентније објаснити потенцијалним инвеститорима из дијаспоре да ће овдје код нас њихов новац и њихови пројекти имати не само политичку подршку већ и пуну правну сигурност. Многи народи у овоме региону држе до своје дијаспоре, интензивно је укључују у своје развојне пројекте. То би требало да буде поука и за нас - рекао је Калинић.