Данас 28 година од некажњеног убиства Срба у возу код Глине
Из "Веритаса" истичу да до данас за овај злочин нико није одговарао ни пред домаћим, ни пред међународним судовима, а да је, како ствари стоје, мала вјероватноћа да ће за њега било ко икада одговарати "можда и због тога што су све жртве српске националности".
Експлозија воза, који је био пун путника, а највише је било жена и дјеце, који су од Вргинмоста путовали на пијацу, догодила се 14. јула 1993. године око 8.00 часова, близу моста јужно од Глине.
Тај воз је само дан раније почео да саобраћа по пругама Кордуна и Баније, и то оног дијела који је био под контролом Републике Српске Крајине, на којима је саобраћај био у прекиду од почетка сукоба.
Воз, који се састојао од два путничка вагона и локомотиве, истог јутра је у супротном смјеру несметано прешао исту релацију.
На пругу су биле постављене двије мине, од којих је само једна експлодирала и то испод половине првог вагона.
Од посљедица експлозије на лицу мјеста изгорјеле су двије жене Маца Данчула /70/ из Пјешчанице и Сока Рокнић /43/, учитељица из Блатуше, док је истог дана у глинској болници вишеструким тешким повредама подлегао Јанко Радујковић /70/ из Брњавца.
Перо Гвојић /36/ из Мале Трепче остао је без обје ноге до изнад кољена, Јанко Јакшић /34/ из Батинове Косе без једне ноге испод кољена, а син погинулог Јанка, Ђуро Радујковић /44/ остао је без лијеве ноге до изнад кољена, док је још 25 путника, углавном жена и дјеце, теже и лакше израњавано.
Међу рањенима је била и кћерка изгорјеле учитељице Соке, Зорана /14/, коју је експлозија избацила из воза и тако јој спасила живот.
Пола сата послије експлозије на мјесто несреће су, осим представника српских власти, дошли и представници УНПРОФОР-а који су истог дана саставили извјештај о овом догађају и под шифром "повјерљиво" доставили команди за Сектор Сјевер.
Упркос процјенама присутних представника српске стране да је "ова операција вођена под хрватском командом која жели да дестабилизује подручје" пред најављено отварање моста на Масленици 18. јула, аутори извјештаја изнијели су став да се овај догађај може сагледавати у "контексту настављања јаких превирања између различитих економских и мафијашких група које су активне у региону", које нису заинтересоване за мирно рјешавање односа између Крајине и Бихаћког џепа, те између Срба и Хрвата.
Из "Веритаса" подсјећају да је о овом догађају говорио и свједок тужилаштва на суђењу Слободану Милошевићу пред Хашким трибуналом Слободан Лазаревић, који је тврдио да је био официр за везу са УНПРОФОР-ом у Кордунашком корпусу и изјавио да по његовом закључку Хрвати нису извршили диверзију.
Он је објаснио да је то утврдио "методом дедукције" пошто је, како је рекао на суђењу, "била зима, а није било никаквих трагова, никаквих стопа у снијегу, било јасно да ништа није дошло са те стране, значи морало је доћи изнутра".
"Никоме није било важно што се догађај десио у сред љета и што је, како ће се убрзо испоставити, `поуздани` свједок Лазаревић авантуриста и хохштаплер свјетског гласа", навели су из "Веритаса".