latinica  ћирилица
22/05/2021 |  11:39 ⇒ 11:55 | Аутор: РТРС

Владика Теодосије: Српске светиње - српско богатство

Српске светиње на Косову и Метохији су српско културно и вјерско богатство и тако ће и остати, парадоксално је да их други присвајају, поручио је Његово преосвештенство владика рашко-призренски Теодосије.
Владика Теодосије, Приштина - Фото: СРНА
Владика Теодосије, ПриштинаФото: СРНА

- Свједоци смо да данас други присвајају наше храмове, а то чине само зато што немају своје. Они покушавају да свијету покажу да, ето, и они имају културу - истакао је владика Теодосије, реагујући на захтјев Приштине да српске светиње на Косову и Метохији буду скинуте са списка угрожених манастира и да српско вјерско насљеђе буде уписано као културно насљеђе самозваног Косова.

Владика је рекао да су врата цркава и манастира отворена свима који желе да се помоле Богу, да их Срби не својатају, али да сви морају да знају да су то српски храмови.

- Морају да знају да Храм Светог Николе у Приштини, Високи Дечани, Грачаница, Пећка патријаршија, Девич и други наши храмови имају историју и свој идентитет. Зна се ко их је подигао и зашто их је подигао - не да би били само споменици, да би се неко хвалио њима, њиховом љепотом и величином, већ да буду дом молитве - нагласио је владика Теодосије.

Он је у бесједи у Цркви Светог Николе у Приштини истакао да се Срби не плаше тога шта неко прича неутемељено, јер сви списи говоре и свједоче да су српски храмови - били, јесу и да ће тако и остати.

Владика је јутрос служио поводом славе Цркве Светог Николе у Приштини - преноса моштију Светог оца Николаја јутрос служио уз саслужење монаштва и свештенства Епархије рашко - призренске.

Ово је прва Света архијерејска литургија служена у овом храму од почетка избијања епидемије вируса корона.

Претходно благословећи и честитајући славу вјерницима, владика Теодосије је истакао да је њихово присуство у великом броју данас у свим српским црквама и манастирима на Косову и Метохији потврда да су Срби живи и да не одустају од својих светиња и вјере, вођени светитељима и њиховом благодарношћу.

Богослужењу је присуствовало и педесетак расељених Срба из централне Србије и представнице Кола српских сестара, а у појачаном броју обезбјеђивала је косовска полицијска служба.