"Дани одбране Илиџе": У рату одбрањена, у Дејтону предата (ВИДЕО)
Након 22. априла и првог напада, тада Српска Илиџа 14. маја 1992. нашла се под једним од најјачих напада муслиманских снага са свих страна. Људи су гинули, линије су пуцале, али херојство српских бораца у одбрани вјековних огњишта није се могло сломити. Као ни у наредне четири године, у којима је Српска Илиџа била под свакодневним дјеловањем тешке артиљерије и снајпера.
- Илиџа је била у неком дуплом прстену у окружењу и Илиџу су гађали са овог Игмана овдје, ми смо ослободили Отес и ослободили смо Суграб. Пријетила је опасност за све наше цивиле, грађане, зато што су нам убијали дјецу снајперима, зато што су нам убијали дјецу гранатама са брда, са Игмана, ту су брзе интервенције и НАТО снаге и брзе интервенције заједно са муслиманским снагама, једноставно нису бирали средства - каже Горан Шеховац, предсједник БО "Илиџански борац".
Од најмлађих до најстаријих – сви који су у рату били на Илиџи, гдје се сваки дан могло погинути на сваком мјесту, jeсу хероји. Јер, ко није био на овим просторима сарајевског поља не зна шта је рат, кажу бивши борци.
- Без разлике на период од 29 година емоције су јаке и ово је нешто што се никада неће заборавити док смо живи, ми који смо ратовали на овим просторима памтићемо наше погинуле, нашу браћу који су дали животе за стварање Републике Српске, јер да није било њих и многих других осталих Републике Српске не би било - наглашава Светозар Гузина, бивши командант Илиџанске бригаде.
1.064 погинула борца. Њих 560 припадници Илиџанске бригаде у којој је било више од двије и по хиљаде рањених. Чистог образа, с великим жртвама одбрањено, за Дејтонским столом припало је Федерацији.
- Часно смо одбранили ову Илиџу, питали смо се увијек ко су ти људи што нас нападају, што долазе, шта траже овдје, часно смо одбранили, послије тога смо се иселили, трудимо се не заборавимо оно што се дешавало овдје, да пренесемо на наше млађе покољење - каже Мирослав Филиповић, бивши припадник Војске Републике Српске и Специјалне бригаде полиције.
Од Источне Илиџе, Братунца, Бијељине, Београда, Новог Сада – расуо је Дејтон Илиџанце широм Српске, Србије, свијета – али гдје год били, поручују, баштиниће традицију, а погинуле никада заборавити неће.