Пуповац: Петрова Гора - заборављено срце покрета слободе
У подножју споменика Војина Бакића, који се налази у све лошијем стању, вијенце су на важном мјесту отпора усташком режиму за вријеме НОР-а положили предсједник СНВ-а Милорад Пуповац и начелник општине Крњак Дејан Михајловић, преноси портал СНВ-а "Новости".
Пуповац је рекао да је Петрова гора била велика у жртви јер је на простору Кордуна у раздобљу од 1941. до 1945. страдала једна трећина локално становништва.
- Од приближно 100.000 становника који су живјели у то вријеме на Кордуну, посебно у бившем котару Вргинмост, око 30.000 су или убијени или су помрли због болести, глади и прогонства - рекао је Пуповац.
Он је указао да су ти људи уз толику жртву, у тих нешто више од четири године, били вођени идејом слободе и у стању да своју жртву претворе у идеју слободе, бољег живота и бољих односа међу људима.
- То би требала бити поука многима данас који, умјесто да стварају бољи однос међу људима, одржавају све лошији однос - нагласио је Пуповац.
Пуповац је истакао да је ово мјесто било велико и јер је Петрова гора, са околним врховима, од јула 1941. била склониште за хиљаде избјеглица.
-Овдје је створено јединствено мјесто на простору бивше Југославије јер је створена комуна народа и бораца, установа и покрета отпора режиму зла, који је до њихове одлуке о устанку посијао крваве трагове у Гудовцу, Вељуну и Глини. Овдје је било срце покрета слободе, народноослободилачког, партизанског покрета за који се каже у нашој земљи да је био јединствен и најјачи у Европи. Али, то срце заборављено је од оних који се хвале величином њихових постигнућа - поручио је Пуповац.
Након неуспјеха у мартовској офанзиви 1942. године, руководство усташке Независне Државе Хрватске припремило је нову прољећну офанзиву преко Кордуна. У обручу који је чинило десетак хиљада усташа, домобрана и нешто италијанских војника, нашло се 730 партизана и 10.000 до 12.000 српских цивила, већином жена и дјеце.
У ноћи са 13. на 14. мај партизанске јединице су кренуле из Муљаве у муњевиту акцију, пробили прву и другу непријатељску линију, те савладали усташко-домобранску посаду у Војнићу.