latinica  ћирилица
15/05/2021 |  09:17 ⇒ 14:06 | Аутор: СРНА

Вишковић: Зауставићемо оне који радницима дају плате у ковертама

Премијер Републике Српске Радован Вишковић рекао је да власти Српске још нису потпуно стале у крај сивој зони по питању послодаваца који избјегавају да плаћају своје обавезе према држави, али да ће пронаћи начин да и то ускоро буде ријешено.
Радован Вишковић (Фото: SINIŠA PAŠALIĆ/RAS SRBIJA) -
Радован Вишковић (Фото: SINIŠA PAŠALIĆ/RAS SRBIJA)

Вишковић је за Еуро Блиц рекао да дио послодаваца и даље пријављује своје раднике на најнижу плату /520 КМ/, а остатак новца исплаћује у ковертама, те да је примијећено да се минималац у Српској злоупотребљава јер се исплаћује и НК радницима, али и људима са високом стручном спремом.

Он је истакао да су многи пријављени на поменути износ како би послодавац избјегао да плаћа обавезе према држави, тачније, плаћа обавезе само за тај износ од 520 КМ.

- Морам поручити тим послодавцима - немојте мислити како сте ви паметни, па сте преварили власт - нагласио је Вишковић и додао да се дио послодаваца служи и тиме да пријави радника на четири часа, па не плаћа обавезе ни на 520 КМ, већ на пола од тог износа.

Он је поновио да је задужење Републике Српске на Лондонској берзи за 300 милиона евра по камати од 4,75 одсто било предвиђено буџетом Српске за 2021. годину, усвојеним у Народној скупштини половином децембра прошле године.

- Приче да је заобиђена Скупштина нису тачне. Буџетом је предвиђено кредитно задужење од 850 милиона КМ, али оно о чему нико не жели да пише јесте да 2021. године Српска враћа и обавеза из претходног периода од 780 милиона КМ. И прошле године смо имали задужење од 750 милиона КМ. Нисмо ишли на Лондонску берзу јер смо имали кредит ММФ-а, а остало смо обезбиједили од домаћих банака. Морали смо да се задужимо да бисмо обезбиједили средства за буџет - указао је Вишковић.

Вишковић је навео да је новац са Лондонске берзе, када стигне, планиран за буџет за 2021, те да ће бити сервисиране обавезе наведене у овом буџету.

- Наш укупни јавни дуг није повећан због задужења на Лондонској берзи зато што су та средства укалкулисана у наше укупно задужење закључно са 31. децембром 2020. Наш јавни дуг је 42,3 одсто, а максимално је 55 одсто. Наш укупни дуг је 53 одсто, а максимално је 60 одсто. Очито је да Република Српска још има простора да се задужи до законског лимита. Примјера ради, укупно задужење Црне Горе је 120 одсто. Не можемо се поредити са Њемачком, Француском или неким великим економијама. Нападају нас они који желе да Влада дође у позицију да не може да исплати пензије, плате, подстицаје, доприносе и све оно што се исплаћује из буџета - појаснио је Вишковић.

Он је поновио да банке на простору БиХ нису имале капацитет да обезбиједе толико средстава за емисију обвезница на домаћем тржишту по мањим каматним стопама.

- Ми смо сада први пут изашли на Лондонску берзу као Српска. Дакле, ентитет у саставу БиХ. Никад и нико, а питање је хоће ли икада ико на Лондонску берзу изаћи, а да није држава. Зар то није велики успјех? Треба рећи да су много јаче економије имале далеко већу каматну стопу када су први пут излазиле на Лондонску берзу. Република Српска је изласком на Лондонску берзу показала да има институције, људе и капацитет да обезбиједи додатна финансијска средства за свој буџет и грађане, без уцјена - рекао је Вишковић.

Вишковић је навео да је за Компензациони фонд у овој години планирано да из буџета буде издвојено 90 милиона КМ.

- Из којих средстава бисмо издвојили тај новац? Нисам ја крив што се појавила пандемија вируса корона, нити је ико то могао планирати. Они који критикују - њих то не занима. Њих не занима да ли имамо довољно лежајева у нашим здравственим установама, да ли имамо обезбијеђено довољно заштитне опреме за здравствене раднике, да ли имамо обезбијеђено све што је потребно за лијечење пацијената - рекао је Вишковић и додао да је лани издвојено 218 милиона КМ помоћи реалном и здравственом сектору.

Он је подсјетио да је, захваљујући напорима власти, у периоду пандемије забиљежен већи број запослених него годину прије тога, као и да постоји раст плата и пензија, те најмањи пад бруто домаћег производа.

- Пад економије у Српској био је блажи него у окружењу. Једино је Србија имала мањи пад БДП од нас. Србија је у прошлој години имала пад БДП од 1,9 одсто док је Српска имала пад БДП од 2,8 одсто. Покривеност увоза извозом за прва четири мјесеца ове године у Српској је 86 одсто. Приходи које убире наша Пореска управа су знатно већи за прва четири мјесеца ове године него прошле године или 2019. године - нагласио је Вишковић.

Када је ријеч о најављеном повећању плата просвјети, култури, полицији, здравству и правосуђу, Вишковић је рекао да је планирано повећање од пет процената и да су у току разговори ресорних министарстава са надлежним синдикалним организацијама о томе.

Премијер Српске је, говорећи о повећању најниже плате у Републици Српској, навео да су у току преговори на Економско-социјалном савјету, али да не очекује да ће се синдикат и послодавци договорити.

- Тако да ћемо, вјероватно, ми као Влада, послије завршених преговора, сјести и разговарати о тој теми. Не желим данас да спекулишем хоће ли доћи до повећања или не. Морам подсјетити да је најнижа плата у Српској тренутно међу највишим у окружењу, осим Хрватске која је чланица ЕУ. Најнижа плата у Српској је 266 евра, а у ФБиХ 208 евра, Црној Гори 222 евра, а у Сјеверној Македонији 247 евра. Србија једино има нешто већу најнижу плату, која износи 272 евра - рекао је Вишковић.

Он је рекао да је нетачно да су пензије у ФБиХ дупло веће него у Српској, наводећи да је тамо просјечна пензија 429 КМ, а у Српској 415 КМ.

- Нажалост, у нашем пензионом систему има само 7,8 одсто пензионера са пуним радним стажом. То говори да смо прихватили у пензиони систем многе људе да имају какву-такву егзистенцију. Тачно је да је најнижа пензија код нас 207 КМ, али нико не каже да другдје не би добили ни толико. Волио бих да им Српска може дати више новца. Нико не помиње то да нам ФБиХ дугује више од милијарду КМ за неисплаћене пензије за наше грађане који су зарадили те пензије у том ентитету прије рата у БиХ. Тражимо да нам ФБиХ врати тај новац - рекао је Вишковић.

Он је подсјетио да је овдашња збирна стопа пореза и доприноса на бруто плату 32,8 одсто, а у ФБиХ 41,5 одсто, у Србији 36,55 одсто, Хрватској 36,5 одсто...

- Исто тако у Српској неопорезиви дио плата износи 256 евра, ФБиХ 153 евра, Србији 156 евра, Хрватској 531 евро, Црној Гори нула, а у Сјеверној Македонији 130 евра. Планирамо у наредним данима да неопорезиви дио плата још повећамо. Вјероватно ћемо правити сет закона гдје ћемо омогућити да то још повећамо како бисмо омогућили и реалном сектору да повећа плате радницима. Желимо да растеретимо послодавце и да тај дио за који буду растерећени преточе на повећање плата у реалном сектору - истакао је Вишковић.

Када је ријеч о одлуци Владе да дио бораца добије одређену новчану помоћ за васкршње празнике, Вишковић је рекао да је много бораца који нису социјално угрожени и да су власти сматрале да помоћ треба дати онима који јесу.

- Хоћемо да помогнемо нашим саборцима, колегама који су због пандемије, губитка радног мјеста, година живота, болести или нечег трећег у позицији да им треба помоћ. Је ли то лоша намјера? Критикују нас да дијелимо борце - што није тачно. Ми само хоћемо да помогнемо најугроженијима - поновио је Вишковић.

Он је рекао да услове добијања помоћи креирала радна група у којој су били сви представници невладиног сектора који представљају те категорије.

- На тај наш јавни позив, који је завршен 5. маја, пријавило се 14.000 особа. Локалне заједнице, односно њихове комисије за борачко-инвалидску заштиту треба сада да то све прегледају и кажу ко испуњава услове. Чекамо да одсјеци за борачко-инвалидску заштиту у локалним заједницама обраде податке и пошаљу нам - рекао је Вишковић.

Када је ријеч о предстојећој заједничкој сједници влада Србије и Српске, Вишковић је рекао да је сарадња на највишем могућем нивоу, те да ће се разговарати о бројним пројектима, од изградње ауто-пута, аеродрома у Требињу, ХЕС Горња Дрина.

- У понедјељак ће бити постављен и камен темељац за почетак припремних радова за изградњу `Бук Бијеле`. Имамо много заједничких пројеката са Србијом, попут изградње спомен обиљежја у Градини. Србија ће помоћи неке локалне заједнице из Српске и ФБиХ у којима је српско становништво. Сви пројекти рађени су са Србијом на транспарентан начин. Користећи Споразум о специјалним и паралелним везама између Српске и Србије економски повезујемо наше људе са једне и друге стране Дрине. Економски повезивати наше људе је циљ и Србије и Српске - указао је Вишковић.

Премијер Републике Српске истакао је да је дао налог ресорном министарству у смислу да најбољи студенти јавних универзитета добију посао ове године, јер су они будућност Српске.