latinica  ћирилица
30/04/2021 |  08:57 ⇒ 08:57 | Аутор: СРНА

На данашњи дан ослобођен Јасеновац

Дијелови 45. дивизије Југословенске армије, који су прогонили већ разбијене њемачке и хрватске јединице, на данашњи дан 1945. године слободили су усташки концентрациони логор Јасеновац, у коме је убијено на стотине хиљада махом Срба, Јевреја и Рома, али и припадника других нација.
Јасеновац (Фото: Јавно власништво) -
Јасеновац (Фото: Јавно власништво)

При повлачењу усташе су масакрирале логораше, тако да их је само 169 дочекало ослободиоце.

Концентрациони логор Јасеновац је био највећи логор смрти у тадашњој Независној Држави Хрватској на простору окупиране Југославије за вријеме Другог свјетског рата.

Формиран је у августу 1941. године у околини истоименог градића, а уништиле су га усташе априла 1945. године да би сакриле своје злочине.

"Радни логор Јасеновац", како га назива хрватска државна администрација, био је стратиште за Србе, Роме и Јевреје, свих узраста, полова, старосних доби, социјалних, образовних и других профила, као и за партизане, помагаче и симпатизере Срба, Рома и Јевреја.

Систем логора Јасеновац је био злогласан по варварским методама и великом броју жртава.

Логор Јасеновац је био први систематски изграђивани логорски комплекс на територији Независне Државе Хрватске, једини који је непрекидно дјеловао све до краја њеног постојања.

Јасеновац је био највећи логор и по простору који је заузимао, по броју логораша који су кроз њега прошли и по броју жртава које су у њему страдале. У њега су се упућивали не само мушкарци, него и жене и дјеца.

Систем концентрационих логора Јасеновац осмислио је Вјекослав Лубурић, који је био и његов први командант.

Историчар специјализован за Холокауст Гидеон Грајф, аутор изузетно значајне монографије "Јасеновац - Аушвиц Балкана - Усташка империја окрутности" истиче да је "Јасеновац балкански Аушвиц".

С обзиром на то да је документација логора у два наврата уништавана, број жртава је тешко утврдити и варира према различитим изворима.

Државна комисија Југославије из 1946. је изнијела бројку 500.000 до 600.000, док су новија истраживања неусаглашена.

На таблама у Доњој Градини испред којих се сваке године одаје пошта страдалима стоји да је у Јасеновцу убијено 700.000 људи, од чега 20.000 дјеце и 127.000 антифашиста.