Након рецесије изазване пандемијом, опоравак смањеног интензитета
У најновијем Редовном економском извјештају Свјетске банке за Балкан наводи се да је БиХ у 2020. захватила најгора рецесија у посљедњих 25 година, уз смањење економског раста за 4,3 процента, у највећој мјери због повећања броја нових случајева заразе вирусом корона, те пада потрошње, инвестиција и потражње из иностранства.
Иако су очекивања да ће у БиХ економски раст у 2021. достићи 2,8 процената, у Извјештају се напомиње да су динамика и ток опоравка крајње неизвјесни.
"Знамо да се доста тога може и треба учинити сада, да би се смањиле осјетљивости које је криза истакла – као што су слабости у здравственом и образовном сектору и пословном окружењу", рекао је шеф Канцеларије Свјетске банке за БиХ и Црну Гору Емануел Салинас.
Салинас је истакао да је сада вријеме да се ради не само на опоравку од кризе, већ и на развоју дугорочних рјешења којима ће се изградити отпорнија, инклузивнија економија у периоду након пандемије.
Извјештај препоручује да БиХ настави на реформском путу у правцу рјешавања дуго присутних питања – укоријењених структуралних и институционалних проблема, те да БиХ треба омогућити искориштавање потенцијала приватног сектора и смањити велику заступљеност јавног сектора, уз стављање приоритета на међународне интеграције кроз инвестиције и извоз.
- Сигурно је да примјећујемо неке позитивне трендове у региону, подстакнуте брзим дјеловањем многих земаља на ублажавању најтежих посљедица пандемије, али посљедице пандемије на здравље и економска девастација и даље ће се осјећати - изјавила је регионални директор Свјетске банке за Балкан Линда Ван Гелдер.
Према њеним ријечима, спровођење вакцинације, уз раст повјерења, потрошње и трговине, ће такође помоћи да се одржи овај замах, али земље морају и даље са пажњом да усмјеравају напоре ка увођењу и оснаживању политика које воде расту, заштити здравља и јачању људског капитала.
Процјене су Свјетске банке да је рецесија узрокована пандемијом вируса корона резултирала смањењем раста у региону Балкана за 3,4 одсто у прошлој години, а да би ове године у региону могао бити остварен раст за 4,4 одсто.
У даљем периоду се очекује успоравање раста на 3,7 у 2022. и 2023. години, при чему ће продужене посљедице пандемије и даље утицати на мање инвестиције и запосленост у региону, наводи се у Редовном економском извјештају Свјетске банке за Балкан.
Пандемија је зауставила деценије напретка у повећању зарада и смањењу сиромаштва у свим земљама региона, а тржишта рада на Балкану надокнадила су тек половину губитака изазваних пандемијом – остављајући велики број незапослених и приморавајући многе да потпуно напусте тржиште рада.
Иако се стопа незапослености смањила – са 13,5 одсто у 2019. години на 12,6 одсто у 2020. – то је углавном посљедица повећане неактивности, при чему је укупан губитак радних мјеста на Балкану достигао готово 70.000 до краја 2020.
У Извјештају се додаје да су ови губици диспропорционално погодили осјетљивије групе становништва у региону, укључујући жене и младе – при чему је стопа незапослености међу младима достигла 33,6 одсто у 2020. години, заустављајући петогодишњи тренд пада.